Beograd ima oko 30 odsto zelenih površina, što je ispod evropskog proseka za metropole. U okviru ovog procenta, 16 odsto čine urbane i periurbane šume, dok 15 odsto predstavlja ostale zelene površine. Prema izveštaju Republičkog zavoda za statistiku iz 2024. godine, Beograd se suočava s padom pošumljavanja od 8,3 odsto u odnosu na prethodnu godinu. Ovaj trend dolazi uprkos zvaničnom cilju Sekretarijata za zaštitu životne sredine koji predviđa da do 2030. godine 20 odsto površine Beograda bude pod šumama.
Pad pošumljavanja u Beogradu rezultat je više faktora, uključujući prostorne, institucionalne, ekonomske i ekološke aspekte. Klimatske promene, širenje urbane infrastrukture, povećanje broja stanovnika i automobila ozbiljno ugrožavaju prirodu u gradu.
I pored ovih izazova, Dušan Isajev iz Sekretarijata za zaštitu životne sredine ističe da je cilj pošumljavanja i dalje dostižan. „Do sada smo ozelenili 10 školskih dvorišta u poslednje dve do tri godine, a trenutno radimo na projektima spoljno-pejzažnog uređenja za 18 novih školskih dvorišta, što je preduslov za njihovu buduću realizaciju,“ rekao je Isajev. Takođe, Sekretarijat je uspešno realizovao projekat „Sprovođenje mera adaptacije na klimatske promene uređenjem zelenog krova na objektu gradske opštine Voždovac.“
Ovaj pristup omogućava stvaranje ekološki funkcionalnih prostora koji su u potpunosti pokriveni vegetacijom. U toku je i uređenje zelenog krova na Javnom preduzeću “Gradsko stambeno.” Isajev naglašava da se u okviru Strategije pošumljavanja Beograda sprovodi niz aktivnosti usmerenih na podizanje i unapređenje šumskih ekosistema.
Planom iz 2022. godine predviđeno je pošumljavanje u gradskim opštinama Palilula, Zvezdara i Zemun, koje su u vlasništvu grada. Međutim, iako postoje planovi za povećanje zelenih površina, njihova realizacija često zavisi od investitora, što može dovesti do marginalizacije zelenih zona.
Klimatolog Aleksandar Valjarević ističe da je važno posaditi što više stabala u centralnim opštinama. On smatra da otvoreni krovovi predstavljaju jedno od rešenja za povećanje zelenila. „Ukoliko se fokusiramo na centralne zone Beograda, otvoreni krovovi mogu povećati količinu zelenila do 70 odsto. U situacijama klimatskih ekstremnih pojava, kao što su velike padavine, takvi krovovi bi mogli da pomognu u drenaži, čime bismo smanjili rizik od poplava u gradu,“ objašnjava Valjarević.
Sadnja stabala donosi višestruke koristi, uključujući smanjenje temperature, povećanu proizvodnju kiseonika, bolju drenažu nakon oluja i amortizovanje vetra. Uprkos velikoj urbanizaciji i gustoj naseljenosti, Valjarević veruje da je moguće ostvariti cilj pošumljavanja od 30 odsto površine Beograda, ali samo ako se svi politički i društveni akteri uključe u ovaj proces.
U zaključku, Beograd se suočava s izazovima u očuvanju svojih zelenih površina, ali postoje strategije i projekti koji mogu doprineti poboljšanju stanja. Pošumljavanje i ozelenjavanje urbanih prostora su ključni za održivu budućnost grada, a saradnja svih aktera može biti presudna za postizanje ovih ciljeva. Ulaganje u zelene površine ne samo da će poboljšati kvalitet života građana, već će doprineti i očuvanju prirodnog okruženja u Beogradu.
