Pripadnici Jedinice za obezbeđenje određenih ličnosti i objekata (JZO) u Srbiji ponovo se suočavaju sa ozbiljnim optužbama o nasilju, uključujući hapsenje i mučenje demonstranata. Na nedavnim protestima, jedna studentkinja, Nikolina Sindjelic, ispričala je o traumatičnom iskustvu koje je doživela, opisujući kako je komandant JZO, Marko Kričak, izvršio fizički napad na nju dok je pretila i zastrašivala okupljene. Ovo ponašanje komandanta nije izolovan slučaj, jer je zamenica komandanta, Tanja Drobnjak, takođe optužena za zlostavljanje demonstranata.
Jedinica za obezbeđenje, koja se često naziva „policijom unutar policije“, već duže vreme je tema kritika i neprimerenog ponašanja. Njihove metode su u centru pažnje javnosti, koja je zabrinuta zbog načina na koji su obezbeđivali javne skupove. Tanja Drobnjak je postala predmet osuda javnosti kada je u jednom trenutku, u besu, uhvatila studentkinju za kosu, kako bi joj uzela telefon, što je izazvalo dodatni gnev među građanima, kao i poziv za odgovornost.
Ova situacija nije samo o jednoj studentkinji, već i o mnogim drugima, među kojima su i maloletnici, koji su pretrpeli slična nasilja. Porodice ovih mladih ljudi su odlučile da se bore za pravdu, podnoseći prijave protiv članova JZO koji su egzekvirali svoje dužnosti bez poštovanja zakona i ljudskih prava. Povećana pažnja medija i javnosti na ovu temu ukazuje na rastuću potrebu za preispitivanjem uloge JZO u društvu.
Demonstracije za ljudska prava, koje su se odvijale u različitim delovima zemlje, odražavaju frustraciju naroda prema vlastima koje često koriste prekomernu silu. Mnogi građani izražavaju sumnju prema integritetu JZO, smatrajući da je njihovo ponašanje daleko od etičkih standarda koje bi policija trebala da poštuje. S obzirom na ozbiljnost optužbi, postavlja se pitanje dotle će ići pritisci na javne institucije da preuzmu odgovornost za ovakve incidente.
Nikolina je dokaz da su glasovi pojedinaca važni, čak i u situacijama kada se čini da su vlasti iznad zakona. Njena spremnost da svedoči nije samo znak lične hrabrosti već i deo šireg pokreta za promene unutar sistema. Mnoge organizacije za ljudska prava i aktivisti pozivaju na hitnu istragu svih pritužbi i na nužnost reformi unutar JZO kako bi se osiguralo da se ovakvi incidenti više ne ponavljaju.
Kako se situacija razvija, postavlja se i pitanja o budućnosti JZO i njenoj sposobnosti da zaštiti građane. Javnost je sve manje spremna da prihvati nasilje kao deo njihove operativne prakse, i zahteva odgovornost. Pokretanje diskusije o unapređenju procedura, obuke i praksi unutar JZO postaje ključno, kako bi se kvalitet obezbeđenja poboljšao i minimizovalo nasilje protiv građana. Samo kroz otvoren dijalog i transparentnost možemo da postignemo promenu koja je neophodna za jačanje poverenja između policije i zajednice.
