Predsednik Srbije Aleksandar Vučić donio je značajnu odluku da ne pošalje zvaničnike na samit EU – Zapadni Balkan u Briselu, a kao razlog naveo je neotvaranje klastera tri za Srbiju. Ova odluka je izazvala različite reakcije među zemljama članicama EU, a posebno su se istakli lideri Mađarske i Slovačke koji su izrazili svoju podršku Srbiji.
Mađarski premijer Viktor Orban je ocenio da je Srbija ključna zemlja za region i da je tretman koji EU pruža Srbiji sramotan. Tokom samita, Orban je naglasio da bez Srbije EU ne može napredovati, ističući da je Srbija koja čini više od trećine stanovništva Balkana i da je njena ekonomija od vitalnog značaja za ceo region. „Srbija je ekonomski motor zapadnog Balkana, a bez njenog uključivanja, bilo kakvi napori EU su uzaludni“, rekao je Orban.
On je takođe kritikovao trenutne pristupe EU prema Srbiji, smatrajući ih nepravednim i sramotnim. „Ono što se dešava u Briselu je neprihvatljivo. Srbija je ključna za stabilnost i prosperitet ovog dela Evrope“, dodao je Orban. Njegova izjava je dodatno pojačana zajedničkim stavom slovačkog premijera Roberta Fica, koji je takođe istakao da se sve više uslova izmišlja kako bi se otežao put Srbije ka članstvu u EU.
Fico je, govoreći o Vučićevom protestu, potvrdio da podržava njegovu odluku da ne prisustvuje samitu, naglašavajući da je Srbija među najbolje pripremljenim zemljama za pristup EU. „Srbija zaslužuje poštovanje i podršku, a ne dodatne uslove koji se izmišljaju“, rekao je Fico. On je ukazao na dvostruke standarde evropskih politika, gde se jedne zemlje, poput Ukrajine, guraju u članstvo dok se druge, poput Srbije, koče.
Na samitu je predsednica Evropske komisije Ursula von der Leyen govorila o važnosti proširenja EU, ističući da je to strateški izbor za zajedničku bezbednost i stabilnost. Ona je naglasila da je trenutni trenutak prilika za jačanje odnosa sa partnerima sa zapadnog Balkana. „Sada je vreme da obnovimo napore i završimo agendu zajedničkog regionalnog tržišta. Zamah za proširenje nikada nije bio jači“, rekla je von der Leyen.
U međuvremenu, Vučić je objasnio svoju odluku da ne prisustvuje samitu, ističući da to radi u interesu građana Srbije. „Svi znaju da će biti kritika, ali ja štitim interese naše zemlje i verujem da smo uradili mnogo toga što je prepoznato“, rekao je Vučić. On je dodao da će nastaviti evropski put Srbije, ali da to zavisi od budućih vlasti.
Ova situacija ukazuje na sve veću tenziju između Srbije i EU, kao i na potrebu za redefinisanjem odnosa u regionu. Dok se Srbija suočava sa izazovima na putu ka članstvu, podrška Mađarske i Slovačke može biti ključna u budućim pregovorima. Na kraju, Vučićeva odluka o bojkotu samita može biti viđena kao signal nezadovoljstva trenutnim stanjem, kao i kao poziv na preispitivanje pristupa EU prema Srbiji i regionu u celini.
Ovaj događaj osvetljava ne samo kompleksnost evropskih integracija, već i značaj regionalnih odnosa i političkih savezništava u vreme kada su geopolitičke tenzije u porastu. U svetlu svih ovih dešavanja, dalja budućnost Srbije u EU ostaje neizvesna, a samit u Briselu je bio samo još jedan od mnogih koraka na tom putu.
