Budimpešta – Mađarski premijer Viktor Orban nedavno je izneo predlog za reorganizaciju Evropske unije u formu „kružne strukture“, ističući kako smatra da je to jedini način da se očuva koncept evropske saradnje i sama EU u narednih deset godina. Ova ideja dolazi u trenutku kada se EU suočava sa brojnim izazovima, uključujući ekonomske pritiske, migracije i unutrašnje tenzije među članicama.
Orban je pojasnio da „kružna struktura“ EU nije isto što i koncept „Evrope sa više brzina“. U ovom novom okviru, zemlje koje se nalaze na obodu EU, uključujući potencijalne članice kao što su Turska, Velika Britanija i Ukrajina, bile bi uključene u saradnju u specifičnim oblastima, pre svega vojnoj i energetskoj bezbednosti. Ovakav pristup bi omogućio širu saradnju između različitih nivoa članica EU, čime bi se obezbedila fleksibilnost u pristupu različitim temama.
Prema Orbanovim rečima, „kružna struktura“ bi bila podeljena u više krugova. Prvi krug bi obuhvatao zemlje koje žele da učestvuju u zajedničkom tržištu, dok bi drugi krug obuhvatio one koje teže zajedničkoj valuti. Treći i četvrti krug uključivali bi zemlje koje bi politički koordinisale principe oko ključnih pitanja kao što su rodna pitanja, migracije i vladavina prava. Ovaj pristup bi omogućio različitim državama članicama da se udruže oko specifičnih interesa, bez obzira na to da li su sve članice EU u potpunosti usklađene u svojim politikama.
Ovaj predlog dolazi u kontekstu sve jačih tenzija unutar EU, posebno kada je reč o pitanjima migracija i vladavine prava. Neke članice, posebno one iz srednje i istočne Evrope, često su se protivile pravilima i regulativama koje su predložene od strane briselskih institucija. Orban je takođe naglasio kako ovakav pristup može pomoći u smanjenju pritiska na zemlje koje se suočavaju sa izazovima u pogledu prihvata migranata, kao i u poboljšanju energetske bezbednosti u regionu.
Iako je Orbanov predlog naišao na različite reakcije, mnogi analitičari smatraju da bi takva reorganizacija mogla da pruži nove mogućnosti za saradnju između država članica koje se suočavaju sa sličnim izazovima. Kritičari, s druge strane, upozoravaju da bi ovakav pristup mogao dodatno podeliti EU i otežati donošenje odluka na nivou Unije, stvarajući dodatne barijere između različitih grupa država.
Pitanje budućnosti EU postalo je ključno pitanje u političkim debatama širom Evrope, posebno u svetlu poslednjih događaja, kao što su Brexit i rast populizma u mnogim zemljama. Orbanov predlog „kružne strukture“ može se posmatrati kao deo šireg trenda koji se pojavljuje u evropskoj politici, gde se sve više država okreće nacionalnim interesima i traži načine da unaprede svoju poziciju unutar EU.
Kako se bliže izbori u različitim državama članicama, očekuje se da će tema reorganizacije EU biti sve više prisutna u javnim diskusijama. Mnogi lideri će morati da razmotre kako njihovi stavovi i politika utiču na budućnost Unije, posebno u svetlu Orbanovih ideja o „kružnoj strukturi“.
Sve u svemu, predlog Viktora Orbana predstavlja značajan korak u razmišljanju o budućnosti EU. Njegov fokus na fleksibilnost i prilagodljivost može naići na odobravanje među zemljama koje se osećaju marginalizovano unutar trenutnog okvira EU. Ipak, izazovi i otpor koji će se suočiti sa ovim predlogom su značajni i njegova realizacija će zavisiti od spremnosti članica da preuzmu nove oblike saradnje i prilagode se promenama u evropskoj političkoj areni.
