Globalne cene nafte skočile su za više od 5 odsto nakon što je predsednik Donald Tramp izjavio da su Sjedinjene Američke Države presrele i zaplenile teretni brod pod iranskom zastavom. Ova situacija dodatno je eskalirala tenzije između SAD-a i Irana, posebno nakon što je Iran najavio da ponovo zatvara Ormuski moreuz za komercijalna plovila, preteći da će svaki brod koji mu se približi biti na meti.
Prema izveštajima, globalna referentna cena nafte porasla je za 5,4 odsto, dostigavši 95,27 dolara po barelu, dok je američka referentna cena skočila za 5,9 odsto na 88,79 dolara. Energetska tržišta beleže trenutnu nestabilnost otkako su SAD i Izrael izveli napade na Iran 28. februara, a Teheran je odgovorio pretnjama da će gađati transport u Ormuskom moreuzu, kroz koji prolazi oko 20 odsto svetske nafte i tečnog prirodnog gasa (LNG).
Cene nafte su u petak pale za 9 odsto nakon što je Iran saopštio da će Ormuski moreuz biti „potpuno otvoren“ za komercijalne brodove do kraja dogovorenog primirja. Tramp je najavio da će njegovi predstavnici u ponedeljak biti u Pakistanu na pregovorima, a potpredsednik Džej Di Vens će predvoditi američku delegaciju. Međutim, iranski državni mediji su izvestili da Teheran „za sada nema planove da učestvuje“ u razgovorima, a iranski zvaničnici nisu jasno definisali poziciju zemlje.
Analitičar Sol Kavonik iz firme za finansijske usluge MST Marquee izjavio je za BBC da tržišta nafte nastavljaju da osciliraju kao odgovor na promenljive objave SAD-a i Irana na društvenim mrežama, a ne na realnost na terenu, gde su izazovi ponovnog bržeg protoka nafte i dalje prisutni. Šanti Kelemen, ko-direktorka investicija u 7 Investment Management, istakla je da na tržištu vlada „izvestan zamor“ zbog stalnih promena situacije i naglasila da tržište više ne veruje rečima, već se fokusira na dela.
Ormuski moreuz ostao je zatvoren u nedelju, dan nakon što je Iranska revolucionarna garda (IRGC) saopštila da prekida privremeno otvaranje zbog američke blokade, koju su označili kao kršenje uslova sporazuma o prekidu vatre. Iran je naglasio da će moreuz ostati zatvoren dok SAD ne prekinu pomorsku blokadu. Tramp je izjavio da će se blokada nastaviti dok se ne postigne dogovor između dve zemlje.
Cene energenata beleže nestabilno trgovanje od početka sukoba sa Iranom. Brent nafta, koja predstavlja referentnu vrednost za fjučers cene nafte, trgovala se na nivou od oko 70 dolara po barelu pre izbijanja sukoba. Međutim, 9. marta dostigla je skoro 120 dolara. Fjučers ugovori predstavljaju sporazum o kupovini ili prodaji imovine po utvrđenoj ceni na određeni datum u budućnosti, a trenutni Brent fjučers ugovor odnosi se na isporuku sirove nafte u junu.
Sukob je izazvao globalnu energetsku krizu sa naglim porastom cena, dok se mnoge zemlje suočavaju sa nestašicom goriva. Azija je posebno teško pogođena, s obzirom na to da se region oslanja na isporuke koje obično prolaze kroz Ormuski moreuz za oko 90 odsto svojih energetskih potreba. U cilju očuvanja zaliha, vlade su nanele preporuke zaposlenima da rade od kuće, skratile radnu nedelju, proglasile državne praznike i ranije zatvorile univerzitete.
Neke zemlje jugoistočne Azije, uključujući Singapur i Tajland, pozvale su građane da ograniče upotrebu klima-uređaja radi uštede energije. Čak i Kina, koja ima rezerve ekvivalentne tromesečnom uvozu, vrši prilagođavanja, ograničavajući poskupljenje goriva dok se građani suočavaju sa skokom cena od 20%. Avio-kompanije širom regiona najavile su mere za borbu protiv skoka cena mlaznog goriva.
Prošle nedelje, šef Međunarodne agencije za energetiku upozorio je da Evropa ima „možda još šest nedelja mlaznog goriva“. Fatih Birol je izjavio da bi uskoro moglo doći do otkazivanja letova ako snabdevanje ostane blokirano. Ova situacija jasno ukazuje na ozbiljnost trenutne krize i njen uticaj na globalnu ekonomiju.
