Apelacioni sud u Beogradu donio je presudu koja je izazvala značajnu pažnju javnosti, oslobađajući Feha Biševca iz Novog Pazara od optužbi za ugrožavanje sigurnosti predsednika Osnovnog suda Edina Hodžića. Ova odluka dolazi nakon što je prvostepeni sud osudio Biševca na 10 meseci zatvora zbog pretnji koje je navodno uputio preko društvene mreže „Fejsbuk“.
Prema optužnom aktu, Biševac je 12. septembra 2022. godine postavio komentar na svom „Fejsbuk“ nalogu koji je sadržavao pretnje upućene Hodžiću, govoreći da će napasti njegov život i telo. U svom postu, Biševac je naveo da se sudija Hodžić zalagao za rigoroznu kaznu zbog njegovih navodnih prekršaja i optužio ga da pokušava da ga zatvori zbog otkrivanja „prljavih radnji“. Izrazio je i frustraciju zbog svoje situacije, navodeći da je invalid i da ne može da funkcioniše bez pomoći porodice.
U toku suđenja, ključni dokaz protiv Biševca bila je fotografija koja je pokazivala njegov komentar, ali je Apelacioni sud istakao da nije moguće sa sigurnošću utvrditi iz kojeg je uređaja ta fotografija napravljena, da li iz telefona koji je oduzet od Biševca ili nekog drugog izvora. Ovo je predstavljalo ozbiljan problem za tužilaštvo, jer je sud morao da razmotri sve aspekte ovog slučaja pre nego što donese konačnu presudu.
Apelacioni sud je u svom obrazloženju naveo da nije bilo dovoljno dokaza koji bi sa sigurnošću potvrdili da je Biševac zaista postavio spornu objavu. S obzirom na protek vremena, sudski veštaci nisu mogli da utvrde poreklo fotografije, što je dodatno otežalo situaciju. Zbog ove nesigurnosti, sud je odlučio da reši sumnju u korist okrivljenog, oslobađajući ga svih optužbi.
Ova presuda je izazvala različite reakcije u javnosti, s obzirom na ozbiljnost optužbi i prirodu pretnji koje su izrečene. Mnogi su izrazili zabrinutost zbog mogućih implikacija oslobađanja Biševca, posebno u kontekstu bezbednosti sudija i pravosudnog sistema u Srbiji. Naime, ovakvi slučajevi mogu stvoriti osećaj nesigurnosti među pravnicima i sudijama koji se suočavaju sa pretnjama zbog svojih odluka.
U pravosudnom sistemu, ovakvi slučajevi predstavljaju izazov za sudove da pronađu ravnotežu između zaštite prava pojedinca i očuvanja bezbednosti javnosti. Oslobađajuće presude mogu stvoriti osećaj ad hoc pravde, dok istovremeno mogu dovesti u pitanje autoritet pravosudnog sistema. S druge strane, presude zasnovane isključivo na nedovoljno čvrstim dokazima mogu stvoriti opasne presedane.
Oslobađanje Biševca takođe naglašava važnost pravilnog prikupljanja i čuvanja dokaza u pravosudnim postupcima. U ovom slučaju, nesigurnost oko porekla dokaza je dovela do oslobađajuće presude, što može imati dugoročne posledice po način na koji se slični slučajevi tretiraju u budućnosti.
U svetlu ovih događaja, važno je da se pravosudni sistem u Srbiji dodatno osnaži i unapredi procedure kako bi se obezbedila pravičnost i sigurnost svih učesnika u pravosudnom procesu. Oslobađajuće presude u slučajevima pretnji upućenih sudijama ne bi trebale da postanu uobičajene, već bi trebalo da se fokusira na jačanje pravnog okvira koji će zaštititi sudije i osigurati da pravda bude zadovoljena.
U konačnici, odluka Apelacionog suda daje povod za razmišljanje o tome kako pravosudni sistem može bolje da se nosi sa pretnjama i nasiljem usmerenim prema pravnicima, kao i o pitanjima odgovornosti i sigurnosti u društvu.
