Predsednica privremenih institucija u Prištini, Vjosa Osmani, izjavila je danas da je podnela komentare Ustavnom sudu u Prištini u vezi sa konstituisanjem parlamenta. Ona je naglasila da, sve dok Skupština ima predsednika i dok predsedništvo ima kvorum, rad te institucije ne može biti blokiran, čak i ako nije izabran potpredsednik Skupštine iz srpske zajednice. Osmani je istakla značaj brzog formiranja institucija i naglasila da je važno da proces konstituisanja ne bude ometen od strane bilo koje političke stranke.
Osmani je takođe zatražila od Ustavnog suda da ne dozvoli nijednoj političkoj stranci ili zajednici da ima pravo veta u vitalnim procesima za tzv. Kosovo, posebno kada je reč o konstituisanju najvišeg predstavničkog tela. Ova izjava dolazi u trenutku kada su političke tenzije visoke, a srpska zajednica izražava nezadovoljstvo zbog načina na koji se oblikuju institucije.
Na pres konferenciji, Osmani je izjavila da tzv. Kosovo ima najnapredniji sistem zaštite prava zajednica u Evropi, i ponovo je optužila Srpsku listu, navodeći da „nije prvi put da Srpska lista bojkotuje institucije“. Ove optužbe odražavaju dugogodišnje tenzije između albanskih i srpskih političkih struktura na Kosovu. Osmani je rekla da je važno da se svi politički akteri angažuju u procesu izgradnje institucija i da se ne dopusti da se bilo koja zajednica izuzme iz tog procesa.
Ova situacija ponovo podiže pitanje o pravima manjinskih zajednica na Kosovu, posebno srpske zajednice, koja se suočava s izazovima u političkom predstavljanju. U prethodnim godinama, srpska zajednica je često kritikovala vlasti u Prištini zbog navodnog zanemarivanja njihovih prava i interesa. Optužbe o bojkotu institucija od strane Srpske liste dodatno komplikuju odnose između ove zajednice i vladajućih struktura.
Osmani je pozvala sve strane da se vrate dijalogu i da rade na pronalaženju rešenja koja bi omogućila stabilnost i mir na Kosovu. Takođe, insistirala je na važnosti međusobnog poštovanja i razumevanja između različitih zajednica, naglašavajući da je to ključno za budućnost tzv. Kosova.
Ova situacija ukazuje na kompleksnost političkih odnosa na Kosovu i potrebu za konstruktivnim pristupom u rešavanju pitanja koja se tiču manjinskih zajednica. U svetlu ovih dešavanja, pažnja će biti usmerena na odgovor Ustavnog suda i na to kako će se dalje odvijati proces konstituisanja Skupštine. Očekuje se da će ovaj slučaj dodatno podstaknuti debate o pravima i statusu srpske zajednice u okviru kosovskih institucija.
