Dušan Miklja, nekadašnji novinar i pisac, najavio je premijeru predstave „Ima li Boga“, koja će biti izvedena u Beogradskom dramskom pozorištu (BDP) ove zime. Ova predstava je rađena po njegovoj istoimenoj knjizi i biće prva adaptacija tog dela na sceni. Miklja je istakao da je predstava „prilično zahtevna“, jer će se izvoditi na dve scene, a očekuje se da će premijera biti održana do kraja januara ili najkasnije do sredine februara, u saradnji sa Fondacijom Mocart.
Drama „Ima li Boga“ napisana je pre desetak godina, a u prvobitnoj verziji je planirano da u njoj igraju Voja Brajović i Dragan Nikolić, koji je nažalost preminuo 2016. godine. Miklja je nedavno razgovarao sa Brajovićem, koji je smatrao da komad zaslužuje pažnju i podršku, što je prihvatio direktor BDP-a Jug Radivojević.
U svojoj nedavnoj zbirci „Zaustavno vreme“, Miklja je predstavio priču pod nazivom „Budilnik“, koja se bavi temom kako jedan stari budilnik može svedočiti o prošlosti. Priča se vrti oko iskustva u razrušenoj kući u Vukovaru, gde je budilnik zvonio, navijen da probudi nekoga ko možda više nije među živima. Ovo iskustvo je Miklja doživeo kao snažno svedočanstvo o izgubljenim životima, naglašavajući da naizgled beznačajne sitnice često više govore o vremenu i događajima nego izmišljene priče.
Miklja je istakao da je „naizgled sitne stvari, koje ne primećujemo, više svedoče i uverljivije o vremenu i događaju nego bila koja izmišljena priča“. Zvonjava budilnika je predstavljala svedočanstvo o ljudima koji su nekada živeli u toj kući, a Miklja je pozvao čitaoce da razmisle o važnosti sitnica u životu.
Govoreći o konceptu „Zaustavno vreme“, autor je primetio da se vreme može zaustaviti kroz bogatstvo iskustava i događaja. Takođe je naglasio lekovita svojstva pisanja, kao i važnost iskustva koje donosi.
Miklja je podelio svoja razmišljanja o novinarstvu, naglašavajući da je mnogo toga što je doživeo u svom radu, a da nije imao potrebu da izmišlja. U prošlosti, novinari su imali direktan kontakt sa događajima i osobama koje su izveštavali, dok je danas situacija znatno izmenjena. On je primetio da se vesti često pribavljaju putem posrednika, što može da ugrozi autentičnost novinarstva.
On je takođe izrazio zabrinutost zbog porasta veštačke inteligencije, navodeći da ona može biti korisna u određenim oblastima, ali da preuzima sve više ovlašćenja koja su nekada pripadala ljudima. Miklja je upozorio da veštačka inteligencija može da predstavlja pretnju ne samo za radna mesta, već i za kreativne profesije, ističući da ona ne može razumeti dubinu ljudskih emocija.
Kao novinar, Miklja je imao priliku da izveštava iz različitih delova sveta, uključujući Afriku u vreme borbi za nezavisnost, kao i Italiju tokom pojačanog terorizma. Njegovo iskustvo uključuje i boravak u Njujorku i Briselu tokom turbulentnih vremena raspada Jugoslavije. Kao jedan od retkih novinara iz Jugoslavije prisutnih na konferencijama NATO-a, Miklja je doživeo kako je međunarodna javnost reagovala na situaciju u njegovoj zemlji.
Miklja je takođe kritikovao način na koji se danas oblikuje javno mnjenje o raspadu Jugoslavije, naglašavajući da se često izostavlja kontekst i da se prebacuje krivica na jednu stranu. On je pozvao na korišćenje činjenica kako bi se opovrgle predrasude i stereotipi koji postoje.
U zaključku, Miklja je naglasio važnost kritičkog razmišljanja i prozvao savremene zavisnosti od interneta, podsećajući da se često gubimo u besmislenim sadržajima. Njegov rad i razmišljanja pružaju značajan uvid u složene teme koje se tiču ljudske prirode, umetnosti i društva.
