Kristijan Šmit, visoki predstavnik u Bosni i Hercegovini, nedavno je dao intervju za sarajevski Dnevni Avaz, u kojem je razjasnio svoju poziciju i planove u vezi sa trenutnom situacijom u zemlji. Šmit je istakao da, uprkos tome što ga Republika Srpska ne priznaje zbog neodobrenog imenovanja u Savetu bezbednosti UN, ostaje na svojoj funkciji do kraja mandata. Njegove reči dolaze usred spekulacija u medijima o mogućim promenama u načinu izbora članova kolektivnog Predsedništva BiH, koje bi navodno bile u interesu Hrvata.
U intervjuu, Šmit je jasno naglasio da trenutno ne planira nikakve nove odluke koje bi mogle uticati na političku strukturu zemlje. „Zasad ne pripremam novu odluku“, rekao je on, čime je pokušao da umiri tenzije i spekulacije koje su se pojavile u javnosti. Ove spekulacije su, prema njegovim rečima, rezultat medijskih izveštaja bliskih Stranci demokratske akcije (SDA), koja je vodeća bošnjačka stranka.
U poslednjih nekoliko dana, nekoliko medija, koji su bliski SDA, izvestili su o mogućoj smeni Šmita sa mesta visokog predstavnika, navodeći da vodeće svetske sile razmatraju ovu opciju do kraja godine. Ove informacije su izazvale različite reakcije među političkim liderima u BiH, posebno u Republici Srpskoj, koja se protivi Šmitovom mandatu i njegovim odlukama.
Šmit je takođe razgovarao o izazovima sa kojima se suočava, uključujući potrebu za jačanjem institucija i vladavine prava u BiH. Istakao je važnost dijaloga među svim etničkim grupama u zemlji, naglašavajući da je stabilnost ključna za budućnost BiH. On je pozvao političke lidere da prekinu sa retorikom koja produbljuje podele i umesto toga se fokusiraju na zajedničke ciljeve i izgradnju poverenja među građanima.
Pitanje izbora članova kolektivnog Predsedništva BiH ostaje sporno, a mnogi analitičari smatraju da je neophodno pronaći rešenje koje će zadovoljiti sve strane. Šmit je naglasio da je važno da svi akteri u političkom procesu budu uključeni u razgovore kako bi se postiglo održivo rešenje. On je takođe pozvao međunarodnu zajednicu da ostane angažovana u procesu reformi i da podrži napore za stabilizaciju zemlje.
U poslednje vreme, napetosti između različitih etničkih zajednica u BiH su se ponovo povećale, a mnogi se plaše da bi to moglo dovesti do dodatnih sukoba. Šmit je rekao da je važno da se svi lideri, bez obzira na svoju političku pripadnost, okrenu dijalogu i izgradnji mostova između zajednica. On je naglasio da bi političke stranke trebalo da se fokusiraju na ekonomsku stabilnost i blagostanje građana, umesto na etničke razlike.
Kao visoki predstavnik, Šmit ima ovlašćenja da interveniše u slučaju ozbiljnih kršenja Dejtonskog sporazuma, koji je okončao rat u BiH. Međutim, njegovu ulogu komplikuje činjenica da ga Republika Srpska ne priznaje, što stvara dodatne izazove za njegov mandat. On je istakao da je spreman da se suoči sa tim izazovima i da nastavi sa radom na unapređenju situacije u zemlji.
Šmitov stav o održavanju trenutnog stanja i njegov poziv na dijalog ukazuju na njegovu opredeljenost da radi na pomirenju i stabilnosti u BiH. U svetlu trenutnih tenzija, njegova uloga bi mogla biti ključna u oblikovanju budućnosti zemlje i jačanju međusobnog poverenja među različitim zajednicama. Kako se situacija razvija, mnogi će pažljivo pratiti njegove korake i odluke, jer će one imati dugoročne posledice po politički pejzaž BiH.
