U mestu Surčin, 6. februara 2026. godine, dogodio se incident koji je završio teškom telesnom povredom žene. U porodičnoj kući, muškarac je prvo verbalno napao svoju vanbračnu suprugu, a zatim, nakon kraće rasprave, joj je zadao udarac u predelu leva obraza i uha. Ova situacija je izazvala ozbiljne posledice po zdravlje žene, koja je zadobila tešku telesnu povredu.
Porodično nasilje predstavlja ozbiljan problem u savremenom društvu. Prema podacima različitih organizacija, svaka treća žena u nekom trenutku svog života doživi fizičko ili emocionalno nasilje. Ovaj oblik nasilja često ostavlja duboke psihološke i fizičke posledice na žrtve, što dodatno ukazuje na potrebu za edukacijom i prevencijom ovakvih situacija.
U ovom konkretnom slučaju, muškarac je najpre ispoljio verbalnu agresiju, što je često prvi korak u spirali nasilja. Verbalno zlostavljanje može uključivati uvrede, pretnje, pa čak i emocionalne manipulacije, koje su u mnogim slučajevima uvod u fizičko nasilje. Statistike pokazuju da je verbalno nasilje često prisutno u vezama gde se kasnije dešava i fizičko zlostavljanje, što ukazuje na značaj prepoznavanja ovih obrazaca ponašanja.
Zakonodavstvo u Srbiji prepoznaje ozbiljnost porodičnog nasilja i nudi razne mere zaštite žrtvama. Postoje zakoni koji omogućavaju hitnu zaštitu, kao i procesne mehanizme za kažnjavanje počinilaca. Ipak, mnoge žene se ne usuđuju da prijave nasilje zbog straha od osvetne akcije, nedostatka podrške ili sramote. Ovo dodatno komplikuje situaciju i otežava borbu protiv porodičnog nasilja.
Osim pravnog okvira, važno je i raditi na svesti društva o ovom problemu. Edukacija o prepoznavanju znakova nasilja, kao i pružanje podrške žrtvama kroz različite servise, može značajno doprineti smanjenju broja ovakvih slučajeva. Organizacije koje se bave ovim pitanjem često organizuju radionice, seminare i kampanje kako bi informisale javnost o problemu porodičnog nasilja i njegovim posledicama.
Takođe, važno je da se u medijima više govori o ovom problemu, kako bi se smanjila stigmatizacija žrtava. Priče o preživelim ženama koje su se oslobodile nasilnika i započele novi život mogu poslužiti kao inspiracija za druge žene koje se suočavaju sa sličnim situacijama. Mediji imaju moć da oblikuju javno mnjenje, stoga je važno da prenose poruke koje podstiču hrabrost i podršku umesto osude.
U ovoj borbi protiv porodičnog nasilja, ključno je uključiti i muškarce kao saveznike. Edukacija o zdravim vezama, poštovanju i ravnopravnosti polova može pomoći u prevenciji nasilja. Muškarci bi trebalo da budu aktivni učesnici u stvaranju sigurnijeg okruženja za žene i decu, kao i da preuzmu odgovornost za svoje postupke.
U zaključku, incident koji se dogodio u Surčinu predstavlja samo jedan od mnogih slučajeva porodičnog nasilja koji se dešavaju svakodnevno. Potrebno je zajedničko delovanje društva, pravnih institucija i organizacija koje se bore protiv nasilja kako bi se stvorilo bezbednije okruženje za sve. Ovaj problem zahteva hitnu pažnju i delovanje, kako bi se obezbedila sigurnost i zdravlje žrtava, ali i prevencija budućih incidenata. Samo kroz edukaciju, podršku i promena svesti možemo se nadati smanjenju nasilja i stvaranju društva u kojem su svi jednaki i bezbedni.
