SUDIJA za prethodni postupak Osnovnog suda u Kruševcu, odredio je juče pritvor do 30 dana Zoranu Jotiću Jotki (61), osumnjičenom da je pretio tužiocu kruševačkog Višeg javnog tužilaštva. Na teret mu se stavlja krivično delo ugrožavanje sigurnosti. Jotić, koji je tokom „Sablje“ uhapšen kao vođa „kruševačke grupe“, priveden je pre četiri dana, samo nekoliko meseci pošto je pušten iz zatvora. Njegov branilac, advokat Goran Karadarević, za „Novosti“ je izjavio da je pritvor određen zbog opasnosti od ponavljanja krivičnog dela, a odluku suda smatra „skandaloznom“, jer, kako naglašava, ne postoje osnovi sumnje da je Jotić počinio bilo koje krivično delo.
Advokat Karadarević je istakao da je odbrana tražila izuzeće Osnovnog javnog tužilaštva i Višeg javnog tužilaštva u Kruševcu. Objašnjava da je samo Osnovno tužilaštvo moralo da se izuzme iz ovog predmeta, imajući u vidu odnos nadređenosti i podređenosti. Oni su ovaj zahtev uputili Apelacionom tužilaštvu u Kragujevcu.
Navodno je Jotić pretio tužiocu dok se nalazio na ručku. Karadarević navodi da su reči koje su izgovorene, u smislu da mu je prebacio što je šest i po godina neosnovano bio u pritvoru, kao i to da će neko morati da plati za njegov neosnovan pritvor, nikako ne mogu biti reči pretnje. Dodaje da je Jotić tužio državu za naknadu štete, što dodatno komplikuje slučaj. Advokat smatra da ne vidi da je na bilo koji način, bilo kojom izgovorenom reči, koju navode u prijavi, pretio da će napasti na život oštećenog.
Jotić je 2018. godine izašao iz zatvora, nakon što je odslužio 15 godina robije zbog organizovanja kriminalne grupe koja je reketirala privatnike u Rasinskom okrugu, ali i zbog podmićivanja sudije da odlučuje u njegovu korist. Pet meseci po izlasku, ponovo je uhapšen, ovaj put zbog učešća u ubistvu Dejana Stankovića Ždrokinca. Iako je bio osuđen na devet godina zatvora, Apelacioni sud je preinačio ovu presudu i oslobodio ga optužbe za ubistvo. Na kraju, osuđen je na 18 meseci zatvora zbog pranja novca.
Ovaj slučaj ponovo je podsetio javnost na Jotićevu prošlost i njegovu ulogu u organizovanom kriminalu. „Sablja“ je bila akcija koja je imala za cilj suzbijanje organizovanih kriminalnih grupa i Jotić je bio jedan od ključnih aktera u tom periodu. Njegovo hapšenje i kasnija suđenja izazvala su veliku pažnju medija, a njegov status u društvu ostao je kontroverzan.
Tokom suđenja, Jotić je pokazivao određenu dozu samouverenosti, smatrajući da su njegove reči izrečene u kontekstu lične borbe protiv sistema, a ne kao pretnje. Njegova izjava da će „neko morati da plati“ za njegov neosnovan pritvor, može se interpretirati kao izraz frustracije, ali to ne umanjuje ozbiljnost optužbi koje su mu upućene.
Odbrana Jotića smatra da je pravosudni sistem u ovom slučaju pristrasan i da je pritvor neosnovan. Njihov zahtev za izuzeće tužilaštva ukazuje na sumnju u nepristrasnost postupka. Karadarević, kao advokat, veruje da je Jotić pretrpeo nepravdu i da bi pravda trebalo da bude na njegovoj strani, ukoliko se dokaže da nije prekršio zakon.
Kako se slučaj dalje razvija, sve oči su uprte u sudsku salu Osnovnog suda u Kruševcu, gde će se odlučivati o Jotićevoj sudbini. Očekuje se da će odbrana nastaviti da se bori protiv optužbi, dok tužilaštvo pokušava da dokaže da su reči Jotića uistinu predstavljale pretnju. U međuvremenu, javnost ostaje podeljena u mišljenju o ovom slučaju, dok se pitanja o pravdi, sigurnosti i granicama slobode govora ponovo postavljaju na dnevni red.
