Dalibor D, osumnjičen za ubistvo svoje vanbračne supruge K.G. 4. novembra u Pečenjevcima, odmah je poslat na izdržavanje kazne zatvora u Kazneno-popravni zavod u Ćupriji. Ovo je bila kazna od godinu dana koja je ranije izrečena na osnovu pravosnažne presude Osnovnog suda u Leskovcu.
Informacije dobijene od Višeg suda u Leskovcu ukazuju na to da nije bio predložen pritvor za Dalibora D. jer je tužilaštvo smatralo da to nije neophodno. Naime, on je u trenutku izvršenja krivičnog dela bio pod kućnim zatvorom uz elektronski nadzor. Ova okolnost može ukazivati na to da su nadležni organi već bili svesni njegove situacije i prethodnih krivičnih dela.
Incident u Pečenjevcima dogodio se 4. novembra kada je, prema navodima medija, Dalibor D. ubio K.G. nakon čega je pobegao i bio u bekstvu tri dana. Tokom tog perioda, informacije su se počele širiti o okolnostima ubistva, uključujući i navod da je Dalibor D. telo svoje partnerke stavio u zamrzivač. Ove informacije su potvrdile strahovanja javnosti o nasilju u porodici i mogućim posljedicama koje takvo ponašanje može imati.
Ubistvo K.G. ponovo je otvorilo diskusiju o nasilju nad ženama u Srbiji, koje je postalo sve učestalije u poslednjim godinama. Prema podacima, svaki treći zločin u zemlji uključuje neki oblik nasilja prema ženama, a statistike pokazuju da su mnoge žrtve pretrpele višestruka zlostavljanja pre nego što su se odlučile da prijave svoje partnere ili potraže pomoć. Ovakvi slučajevi često izazivaju ogromnu javnu osudu i zahtevaju hitno delovanje nadležnih organa.
U ovom slučaju, aktivisti za ljudska prava i organizacije koje se bore protiv nasilja nad ženama zahtevali su reforme u pravosudnom sistemu, kao i bolju zaštitu žrtava. Mnogi su istakli da je elektronski nadzor, koji je bio na snazi u trenutku ubistva, nedovoljan za zaštitu žrtava od potencijalnih napada. Potrebno je osigurati da se ovakvi sistemi nadzora pravilno koriste i da se žrtvama pruži adekvatna zaštita.
Pored toga, javnost je postavila pitanja o tome kako su nadležni organi reagovali na prethodne prijave o nasilju, koje su često bile ignorisane ili nedovoljno istražene. Ovo dovodi do sumnje u sposobnost sistema da zaštiti žrtve i kazni počinioce, što može stvoriti osećaj bespomoćnosti među žrtvama.
Dok se slučaj Dalibora D. nastavlja u pravosudnom sistemu, on služi kao podsećanje na važnost borbe protiv nasilja nad ženama i potrebu da se žrtve osnaže i zaštite. S obzirom na sve veći broj sličnih incidenata, društvo mora prepoznati ozbiljnost problema i delovati brzo i efikasno kako bi se sprečila dalja tragedija.
U zaključku, slučaj Dalibora D. i ubistvo K.G. podsećaju nas na potrebu za sveobuhvatnim pristupom problemu nasilja u porodici. Uključivanje svih nivoa društva – od pojedinaca do institucija – ključno je za stvaranje sigurnijeg okruženja za sve. Borba protiv nasilja nad ženama zahteva ne samo pravne reforme, već i promenu svesti i stavova u društvu, kako bismo osigurali da nijedna žrtva ne ostane bez pomoći i zaštite.
