Advokatica Sonja Pekić je upozorila da mnogi zaposleni u Srbiji veruju da su zaštićeni od otkaza tokom bolovanja, ali zakon to ne predviđa. Prema njenim rečima, sam status bolovanja ne sprečava poslodavca da otkaže ugovor o radu, ukoliko postoji drugi zakonski osnov za raskid radnog odnosa. Na primer, ako zaposleni tokom bolovanja otkrije poslovnu tajnu neovlašćenom licu, može dobiti otkaz zbog povrede radne obaveze.
Iako bolovanje ne može biti razlog za otkaz, postoje situacije kada zaposleni imaju posebnu zaštitu. Tako, na primer, trudnice, porodilje i roditelji koji koriste odsustvo radi nege deteta ne mogu biti otpušteni tokom trajanja tih okolnosti. Čak i ugovor na određeno vreme se produžava do završetka odsustva u ovim slučajevima.
Kada je reč o ugovorima na određeno vreme, Pekić objašnjava da ako ugovor ističe dok je zaposleni na lečenju, bolovanje ne produžava njegovu važnost. Ugovor prestaje po zakonu, a poslodavac bi trebao doneti rešenje koje potvrđuje prestanak radnog odnosa. Preporučuje se poslodavcima da donesu takvo rešenje kako bi imali dodatnu zaštitu u slučaju spora sa zaposlenim.
Jedno od čestih pitanja među zaposlenima je da li mogu postati tehnološki višak dok su na bolovanju. Pekić ističe da je odgovor potvrdan. Postupak proglašenja tehnološkog viška može biti validan osnov za otkaz čak i ako je zaposleni na bolovanju, pod uslovom da je radno mesto stvarno ukinuto i da je procedura sprovedena u skladu sa zakonom.
Ukoliko zaposleni smatra da mu je poslodavac povredio pravo, može pokrenuti sudski postupak. Svaki akt poslodavca može se osporavati podnošenjem tužbe za poništaj, a rok za podnošenje tužbe je 60 dana od dana dostavljanja spornog dokumenta.
Zloupotreba bolovanja predstavlja ozbiljnu povredu radne discipline, ali dokazivanje takvog postupanja nije jednostavno. Pekić naglašava da poslodavac, ukoliko sumnja u opravdanost bolovanja, može tražiti proveru zdravstvene sposobnosti zaposlenog od nadležnih institucija. Međutim, važno je napomenuti da svakodnevne aktivnosti, poput izlazaka iz kuće ili obavljanja uobičajenih životnih obaveza, ne znače automatski da zaposleni zloupotrebljava bolovanje.
U zaključku, Pekić ističe da je važno da zaposleni budu svesni svojih prava i obaveza u vezi sa bolovanjem i mogućim otkazom. Pravilno razumevanje Zakona o radu može pomoći zaposlenima da zaštite svoja prava i spreče eventualne zloupotrebe, ali i da budu svesni situacija u kojima su zaštićeni od otkaza. Zaposleni bi trebali da se informišu o svojim pravima i mogućnostima, kako bi znali kako da postupaju u slučaju bilo kakvih sporova sa poslodavcima.
