Džejms Bond, tajni agent 007, oduvek je bio simbol zavodničkog šarma i promiskuiteta. Od trenutka kada je Šon Koneri prvi put oživeo ovaj lik 1962. godine, njegov status ženskaroša postao je nezaobilazni deo franšize. Iako su u kasnijim filmovima, posebno tokom ere Danijela Krejga, neki aspekti ovog karaktera ublaženi, reputacija Džejmsa Bonda kao zavodnika ostala je veoma prisutna. Zanimljivo je da je upravo ovaj aspekt Bonda bio razlog zbog kojeg je jedan poznati glumac odbio priliku da postane prvi filmski Bond.
Producent Albert Brokoli započeo je potragu za savršenim glumcem za ulogu tajnog agenta u ranim šezdesetim. Njegov prvi izbor bio je Keri Grant, ali je on smatrao da je prestar za tu ulogu i nije želeo da potpiše ugovor za više od jednog filma. Ričard Barton i Džejms Mejson takođe su odbili, dok je Rod Tejlor smatrao da uloga agenta 007 nije dovoljno dobra za njega. Na kraju je Brokoli došao do Patrika Makguana, koji se činilo da je idealan kandidat.
Makguan je bio u ranim tridesetim, već poznato ime, ali ne toliko slavan da bi zasenio novu franšizu. Osim toga, bio je talentovan glumac, ali je postojala jedna nepremostiva prepreka. Kao duboko religiozan čovek, on se protivio dvema ključnim karakteristikama lika: scenama seksa i nasilju. U svojoj autobiografiji, Brokoli je napisao kako je Patrik „mogao da bude izvrstan Bond, ali je bio duboko religiozan i bilo mu je neprijatno zbog seksa i nasilja“.
Makguan je kasnije objasnio svoje razloge za odbijanje uloge, ističući da je smatrao da se prevelik naglasak stavlja na seks i nasilje, što ima negativan uticaj na decu. Postavio je pitanje da li bi ljudi želeli da njihova deca izrastu u osobe poput Džejmsa Bonda. Njegova čvrsta uverenja kao pojedinca i roditelja nije mu dopustila da učestvuje u projektu koji je smatrao problematičnim.
Ova situacija otvara širu diskusiju o uticaju medija na društvo i o tome kakve vrednosti i poruke filmovi šalju publici. Uloga Džejmsa Bonda kao zavodnika, i njegov stil života, postavlja pitanje o tome kako se takvi likovi percipiraju u savremenom društvu. S jedne strane, Bond je simbol muževnosti, hrabrosti i avanture, ali s druge strane, njegovo ponašanje može se smatrati problematičnim, posebno u kontekstu današnjih vrednosti koje naglašavaju ravnopravnost, poštovanje i odgovornost.
Iako je Džejms Bond postao ikona pop kulture, njegova reputacija ženskaroša može stvoriti negativne stereotipe o muškarcima i ženama. U današnjem svetu, gde se sve više govori o rodnoj ravnopravnosti i poštovanju, važno je preispitati kako se ovakvi likovi prikazuju i kakav uticaj imaju na mlađe generacije.
Makguanov stav naglašava važnost moralnih vrednosti i odgovornosti koje umetnici imaju prema svojoj publici. On je svojim odbijanjem postavio granicu između umetnosti i ličnih uverenja, pokazujući da umetnost ne mora biti u sukobu sa moralnim vrednostima pojedinca. To je izazov za sve glumce i umetnike koji se suočavaju sa sličnim dilemama u svojoj karijeri.
U konačnici, pitanje koje se postavlja je koliko su likovi poput Džejmsa Bonda relevantni u savremenom društvu i kakve vrednosti oni prenose. Iako je Bond i dalje popularan, možda je vreme da se preispita njegov lik i ponašanje u svetlu savremenih vrednosti i očekivanja. Pitanje o tome da li bi ljudi želeli da njihova deca izrastu u osobe poput Bonda ostaje otvoreno, a odgovor na to može značajno uticati na buduće prikaze ovakvih likova u filmovima.
