Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici 15. maja obeležavaju praznik svetog Atanasija Velikog, sveca koji je u istoriji hrišćanstva doživeo mnoga progonstva. Ovaj dan je ispunjen brojnim narodnim običajima, a posebno se ističe verovanje da je važno zaštititi se kada zagrmi. Sveti Atanasije, arhiepiskop aleksandrijski, rođen je u Aleksandriji 296. godine i već u ranom detinjstvu okrenuo se duhovnosti. Kao đakon arhiepiskopa Aleksandra, učestvovao je na Prvom vaseljenskom saboru u Nikeji, gde se proslavio svojom učenošću i doprinoseći učvršćivanju pravoslavlja.
Atanasije je bio izložen progonima careva kao što su Konstancije, Julijan i Valent, kao i jeretika Arija i njegovih sledbenika, episkopa Jevsevija Nikomidijskog i drugih. Malo je svetitelja koji su bili tako klevetani i gonjeni kao sveti Atanasije. I pored svih iskušenja, on je trpeljivo i sa dubokom verom u sebi uspeo da istraje. Tek pred smrt je doživeo miran period, a preminuo je 373. godine. Pre smrti je rukopoložio svog naslednika, episkopa Petra.
Narodna verovanja vezana za ovaj praznik su raznolika i zanimljiva. Na jugu Srbije postoji legenda o tome kako je đavo iskušavao Svetog Atanasija prerušivši se u najlepšu devojku, koja ga je mamila da se odrekne Boga i pridruži joj se u obožavanju nečastivog. Sveti Atanasije je prozreo ovu prevaru i zamolio devojku da mu pokaže đavoljsku moć tako što će uskočiti u mali ćup. Kada je ona to učinila, monah je brzo zatvorio posudu i bacio je u more. Prema legendi, ćup je godinama plutao sve dok ga nisu pronašli ribari koji su ga otvorili.
Stari ljudi veruju da kada zagrmi, đavo pomisli da dolazi Sveti Atanasije, uplaši se i odmah uskoči u posude. Zato je važno na ovaj dan sve sudove držati čvrsto zatvorenim. U nekim krajevima Srbije, vodeničari posebno slave svetog Atanasija, verujući da se na ovaj dan đavoli skrivaju u virovima, pa se i vodenice neće dobro kretati. Ova narodna verovanja dodatno osvetljavaju važnost svetog Atanasija u kulturi i tradiciji srpskog naroda.
Obeležavanje ovog praznika takođe uključuje razne običaje koji se prenose s generacije na generaciju. Na primer, običaj je da se sprema poseban ručak i da se okupljaju članovi porodice kako bi proslavili svetog Atanasija. Veruje se da će on doneti zdravlje i blagostanje domaćinstvu koje ga poštuje.
Osim običaja, svetitelj je i inspiracija za mnoge umetnike, koji su kroz vekove stvarali dela posvećena njegovom liku i delu. Mnoge crkve i manastiri u Srbiji nose njegovo ime, a njegovo prisustvo u svakodnevnom životu vernika je neizostavno.
Sveti Atanasije Veliki ostaje simbol ustrajnosti i hrabrosti u suočavanju s nepravdom i izazovima, a njegov život je podsticaj mnogima da se bore za svoje uverenje i veru. Njegovo nasleđe i dalje živi kroz tradiciju i običaje srpskog naroda, koji ga sa ponosom slave svake godine.
U savremenom društvu, svetitelj je i dalje prisutan u svesti naroda, a njegov dan se obeležava ne samo religiozno, već i kulturno. U mnogim mestima se organizuju manifestacije, liturgije i okupljanja vernika koji zajedno obeležavaju njegov praznik. Ova okupljanja jačaju zajedništvo i povezanost među ljudima, čime se čuva tradicija i duhovnost srpskog naroda.
Sveti Atanasije Veliki, kroz svoju borbu i veroispovest, ostaje večna inspiracija i vodilja za sve generacije. Na ovaj način, njegov duh živi i dalje, a njegovo ime se izgovara s poštovanjem i ljubavlju.
