Poslednjih deset godina, Vlada Srbije je usmerila svoj fokus na uspostavljanje e-uprave i digitalizaciju podataka, što uključuje i proces legalizacije nelegalno izgrađenih objekata. U intervjuu za „Novosti“, Aleksandra Sofronijević, ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, ističe da je novi Zakon o posebnim uslovima za evidentiranje i upis prava na nepokretnostima, koji je stupio na snagu 24. oktobra, konačno pružio mogućnost građanima da legalizuju svoje domove. Prijave počinju 8. decembra.
Prema rečima Sofronijević, prednost novog zakona je u tome što on ne zahteva kompleksne procedure koje su se ranije protezale godinama. Umesto toga, zakon omogućava da se pravno pitanje rešava jednostavno. Građani koji su faktički koristili svoje objekte sada imaju priliku da postanu upisani vlasnici, što im daje prava na prodaju, poklanjanje ili nasleđivanje imovine. Takođe, kao legitimni vlasnici, građani mogu uzeti hipoteku ili rešiti neka životna pitanja.
Ministar ukazuje na to da su u većini slučajeva nelegalni graditelji oni koji su gradili za svoje potrebe, a novi zakon će im omogućiti da reše svoj status. U tom smislu, važna je „pozitivna diskriminacija“ koja se odnosi na one koji su gradili za lične potrebe, a ne za profit. Naime, od 2.042.000 popisanih bespravnih objekata, značajan deo su stambeni objekti, dok je procenat industrijskih minimalan.
U skladu sa novim zakonom, svi građani će imati jednake uslove za upis objekata, bez obzira na lokaciju, a određene kategorije, poput invalida i boraca, neće plaćati nikakve naknade. Sofronijević naglašava da zakon nije ni nagrada ni kazna, već sredstvo za rešavanje nagomilanih problema sa svojinskim pravima.
Prema podacima iz 2016. godine, više od 4 miliona objekata nije imalo utvrđenog vlasnika, što uključuje i stare objekte izgrađene nakon Drugog svetskog rata. Novi zakon se temelji na digitalizaciji i praćenju objekata, a snimci su rađeni dronovima, što omogućava visoku preciznost u evidentiranju.
Prijava za legalizaciju biće jednostavna i može se podneti elektronski ili putem opštinskih šaltera. Potrebna su dva dokumenta: važeća lična karta i dokaz o osnovu sticanja nepokretnosti. Postupak prijavljivanja traje 60 dana, uz mogućnost podnošenja prigovora.
Jedan od ključnih ciljeva novog zakona je nulta tolerancija na novu bespravnu gradnju. Lokalni inspektori će redovno izveštavati Republičku građevinsku inspekciju o novim slučajevima bespravne gradnje, a biće uveden i sistem satelitskog snimanja kako bi se pratila gradnja na terenu. Takođe, planirano je da se svi predmeti digitalizuju i centralizuju, čime će se smanjiti mogućnost korupcije.
Naknade za upis objekata kreću se od 100 do 1.000 evra, u zavisnosti od zone, dok su za određene kategorije građana naknade fiksne i iznose 100 evra. Objekti na poljoprivrednom zemljištu takođe će moći da se upišu, a za one koji su u sporu, podnositelji će imati rok od pet godina da reše svoj status.
Sofronijević je naglasila da će upis u katastar omogućiti vlasnicima da se legalno priključe na infrastrukturne mreže, što je posebno važno za nelegalne objekte koji će dobiti trajne priključke pod određenim uslovima. Pomenuo je i važnost uključivanja dijaspore, koja će moći da podnosi zahteve za legalizaciju svojih objekata iz inostranstva.
U zaključku, novi zakon predstavlja značajan korak ka rešavanju problema vezanih za nelegalne objekte u Srbiji, omogućavajući građanima da konačno dobiju pravnu sigurnost i održivost svojih domova. Vreme će pokazati koliko će ovaj proces biti efikasan, ali je jasno da je korak ka digitalizaciji i transparentnosti nužan za budućnost urbanog razvoja u zemlji.
