Softverski inženjer Veljko Miljković osmislio je aplikaciju „Učimo Azbuku“, besplatni digitalni alat koji srpskoj deci širom sveta omogućava da kroz igru savladaju ćirilicu i ostanu povezani sa svojim nasleđem. U svetu danas živi oko dva miliona Srba u dijaspori, a procenjuje se da stotine hiljada dece odrastaju daleko od domovine. Iako mnoga deca kod kuće govore srpski, problem nastaje kada se susretnu sa ćirilicom. Mnogi mališani ne umeju da pročitaju natpis na ulici, ime grada u kojem su rođeni njihovi roditelji ili čak svoje sopstveno ime napisano na maternjem pismu.
Upravo iz te potrebe nastala je ideja softverskog inženjera Veljka Miljkovića da razvije aplikaciju „Učimo Azbuku“, moderan i jednostavan način da deca nauče ćirilicu. Program je Miljkovićev poklon srpskom narodu i zasniva se na interaktivnim igrama, kvizovima i praktičnim zadacima koji olakšavaju usvajanje slova i reči. Ova aplikacija nastoji da decu privuče kroz zabavne aktivnosti, čime se stvara interesovanje za učenje pisma koje je od suštinske važnosti za njihov identitet.
Aplikacija nije samo tehničko pomagalo, već i podsećanje da je očuvanje pisma jednako važno kao i čuvanje jezika. Bez ćirilice, srpski jezik gubi svoj prepoznatljiv izraz i deo kulturnog identiteta. Zato je važno da srpska deca, ma gde živela, nauče da pišu i čitaju na pismu svojih predaka. „Piši kao što govoriš, čitaj kao što je napisano“, pravilo koje je postavio Vuk Stefanović Karadžić, dobija novu dimenziju u digitalnom svetu. Da je Vuk danas živ, verovatno bi bio ponosan što srpska deca od Kanade do Australije imaju mogućnost da uče ćirilicu putem aplikacije „Učimo Azbuku“.
Ćirilica je više od abecede; to je znak trajanja i pripadnosti. Aplikacija „Učimo Azbuku“ pruža deci u dijaspori priliku da sačuvaju jezik i tradiciju na način koji im je blizak i prirodan. Učenje ćirilice preko igre omogućava deci da se povežu sa svojom kulturom, ne samo kroz jezik, već i kroz razumevanje i učenje o svojoj istoriji i tradiciji. Ova aplikacija nije samo alat za obrazovanje, već i most koji spaja mlade generacije sa njihovim korenima.
Na globalnom nivou, značaj ovakvih inicijativa postaje sve jasniji. U svetu koji se brzo menja i gde se kulturni identiteti često gube, aplikacije poput „Učimo Azbuku“ postaju ključne za očuvanje tradicije i jezika. Miljković ističe da je cilj aplikacije da omogući deci da se osećaju povezano sa svojom kulturom i da razumeju značaj ćirilice kao dela svog identiteta.
Pored interaktivnih igara, aplikacija nudi i mogućnost praćenja napretka, što dodatno motiviše decu da uče. Roditelji takođe mogu da učestvuju u procesu učenja, pružajući podršku i podsticaj svojim mališanima. Ovo stvara zajednicu koja se bavi očuvanjem jezika i kulture, što je od suštinske važnosti za sve Srbe u dijaspori.
Na kraju, aplikacija „Učimo Azbuku“ predstavlja više od običnog alata za učenje. Ona je simbol nade i povezanosti, koja može pomoći da se očuva srpski jezik i kultura u svetu. Svako naučeno slovo postaje deo šire priče o identitetu i pripadnosti. U vremenu kada su digitalne tehnologije svuda prisutne, ovakve inicijative imaju potencijal da promene način na koji se mladi ljudi povezuju sa svojim nasleđem.
Miljković se nada da će aplikacija doprineti širenju svesti o važnosti očuvanja ćirilice i da će inspirisati druge da razvijaju slične projekte, čime će se osigurati da srpska kultura i jezik ostanu živi i prisutni u budućnosti. Na ovaj način, „Učimo Azbuku“ postaje ključni alat za očuvanje identiteta srpske dijaspore, omogućavajući deci da s ponosom nose svoje nasleđe, ma gde se nalazili.
