Dok veštačka inteligencija (AI) sve brže menja tržište rada, istovremeno se razvija nova globalna industrija u kojoj stručnjaci iz različitih oblasti poput medicine, prava, finansija i tehnologije pomažu AI sistemima da razmišljaju i funkcionišu kao oni. Prema procenama, tržište ovih usluga već vredi najmanje 17 milijardi dolara i nastavlja da raste.
Jedan od ključnih aktera u ovoj industriji je doktorka Alis Čiao, nekadašnja profesorka urgentne medicine na Medicinskom fakultetu Univerziteta Stenford, koja danas trenira četbotove da postavljaju dijagnoze i daju medicinske preporuke. Čiao je deo zajednice eksperata koji unapređuju AI modele kroz proces poznat kao učenje putem povratne informacije, gde stručnjaci ocenjivanju i ispravljaju odgovore koje daje veštačka inteligencija, čime joj pomažu da postane preciznija i sigurnija.
Ona sarađuje sa kompanijom Mercor, koja povezuje desetine hiljada stručnjaka sa vodećim AI laboratorijama. U ovoj novoj industriji, eksperti mogu zarađivati i nekoliko stotina dolara po satu obučavajući AI da obavlja poslove koje su prethodno radili sami. Prema podacima analitičke kuće Pitchbook, tržište AI obuke već se meri desetinama milijardi dolara i brzo raste.
Kompanije poput OpenAI, Google i Anthropic angažuju velike timove stručnjaka koji procenjuju i koriguju odgovore AI modela, iako se oni treniraju na ogromnim količinama podataka. Mercor zapošljava stručnjake iz raznih oblasti, uključujući softversko inženjerstvo, finansije, medicinu i pravo, ali i iz neočekivanih sektora poput komedije ili vinarstva. Njihov zadatak je da razviju jasne kriterijume ocenjivanja i pomognu AI modelima da poboljšaju kvalitet njihovih odgovora.
Debata o tome da li veštačka inteligencija oduzima radna mesta se intenzivira, posebno nakon što je kompanija Anthropic predstavila alat prilagođen specifičnim industrijama kao što su pravo i finansije. Iako neki tehnološki lideri upozoravaju na potencijalni talas gubitka poslova, Alis Čiao smatra da njen rad ne podrazumeva obuku AI da zameni lekare, već da ih rastereti administrativnih poslova. Ona veruje da bi AI mogao pomoći u čitanju medicinskih nalaza i vođenju beleški, čime bi lekari imali više vremena za pacijente. Takođe naglašava da nijedan algoritam ne može zameniti iskustvo i intuiciju stečenu dugogodišnjim radom s pacijentima.
Kompanija Mercor, osnovana pre tri godine, brzo se prilagodila AI sektoru i danas isplaćuje više od milion dolara dnevno hiljadama stručnjaka širom sveta. Prema rečima izvršnog direktora Brendana Fudija, prihod kompanije je porastao sa milion na više od 500 miliona dolara godišnje, dok se procenjena vrednost firme meri desetinama milijardi dolara. U ovu industriju ulažu i tehnološki giganti, a kompanija Meta je prošle godine investirala 14 milijardi dolara u firmu Scale AI koja se bavi sličnim segmentom.
Osnivači Mercora, koji su još uvek u svojim dvadesetim, svrstavaju se među najmlađe tehnološke milijardere na svetu, što ih dovodi u rang sa ranijim uspehom Marka Zakerberga. Ova nova industrija treniranja veštačke inteligencije pokazuje da će, barem u doglednoj budućnosti, ljudi i algoritmi raditi zajedno, umesto jedni protiv drugih.
Uprkos strahovima da će AI zameniti radnike, zagovornici ove tehnologije ističu da je ljudska stručnost i dalje nezamenljiva u razvoju sistema. Kako naglašavaju u Mercoru, cilj nije eliminisanje radnih mesta, već povećanje produktivnosti i oslobađanje stručnjaka za složenije zadatke, uključujući razvoj novih terapija i rešavanje klimatskih izazova. U tom smislu, budućnost rada izgleda kao saradnja između ljudi i veštačke inteligencije, koja može unaprediti mnoge procese i olakšati radne zadatke.
