Neobični životni putevi doveli su jednog Kolumbijca u Srbiju. Dvadesetogodišnji Nikola Vujčin Ramirez pre skoro tri godine preselio se iz Kolumbije u našu zemlju, želeći da upozna svoju domovinu o kojoj je toliko slušao kroz svog oca. Upisao je Ekonomski fakultet u Novom Sadu, a takođe je postao deo organizacije „Maglič grad“, gde radi kao skeledžija podno istoimene tvrđave na reci Ibar.
Nikola priča da je njegov otac bio iz Srbije, ali je preminuo dok je on bio dete. Njegova želja da dođe u Srbiju bila je snažna, a prvi put je došao kroz program razmene učenika. Kasnije je pronašao priliku za volontiranje na sajtu workaway.info, gde se okupljaju projekti iz celog sveta. „Na toj stranici imate preko 10.000 projekata, ali je ovaj u Srbiji bio najzanimljiviji za mene“, kaže Nikola.
Život na 10.000 kilometara od rodnog grada nije mu težak, jer Srbiju doživljava kao svoj dom. Uklopio se u zajednicu koja neguje vrednosti i požrtvovanost. „Kada sam tek došao, bio sam iznenađen koliko je sve drugačije nego u Kolumbiji. Zima i hladnoća su mi bile neverovatne, ali kako je vreme prolazilo, uviđao sam i brojne sličnosti. Predeli su zaista sjajni, kao i ljudi koji su me sjajno prihvatili“, dodaje Nikola. Oduševljen je srpskom hranom i ističe da do sada nije probao ništa što mu se ne sviđa. „Hvala bogu, tu su sarme, ćevapčići, musaka… na to, otkidam“, kroz smeh kaže.
Nikola planira da ostane u Srbiji dok ne završi školu na Ekonomskom fakultetu. U kampu, gde uglavnom pričaju engleski, ponovo koristi srpski jezik koji je naučio tokom razmene. „Ljudi se iznenade kada vide da ih vozi srpski Kolumbijac. Valjda ti geni leže u meni, pa mi srpski jezik nije toliko stran. U Srbiji mi se sviđa što se mirnije živi i bezbednije nego u Kolumbiji“, dodaje on.
Idejni tvorac kampa u kojem Nikola radi je Miloš Sretenović, mladi arheolog koji želi da stvori održivu zajednicu podno srednjovekovne tvrđave Maglič. Otkupio je imanje od oko pet hektara i napravio volonterski kamp poznat kao Magličgrad. „Konkurs je otvoren za sve, ali najveće interesovanje pokazuju ljudi iz Zapadne Evrope i Južne Amerike“, kaže Miloš.
U kampu učestvuju volonteri iz celog sveta, pomažući u čišćenju tvrđave i održavanju prostora. Do sada je kroz kamp prošlo više od 230 volontera. Uređene su i dve stare štale koje su prilagođene za smeštaj članova zajednice i posetilaca. „Hrana se služi u kotlićima, a na meniju su plodovi koje sami pronalazimo u okruženju, kao što su vrganji, lisičarke i pastrmka“, objašnjava Miloš.
Ova jedinstvena zajednica pruža priliku za upoznavanje različitih kultura i jačanje međusobnih veza, a Nikola je pravi primer kako strast i volja mogu prevazići granice.
