ŠEST decenija posvećenosti znanju, talentu i upornosti – toliko traje priča o Matematičkoj gimnaziji, školu koja je odavno prerasla okvire jedne učionice, pa čak i jedne zemlje. Povodom jubileja – 17. maja, sabiraju se uspesi koji se ne mere samo medaljama, iako ih ima više od 800 sa međunarodnih, evropskih i balkanskih olimpijada iz matematike, fizike, hemije i astronomije, već i idejama, znanjem i ljudima koje je ova škola oblikovala.
Direktorka Mirjana Katić ističe posebnost Matematičke gimnazije sa jasnom svešću da je reč o nečemu retkom. Ona naglašava da su rezultati ove škole jedinstveni u svetu. U zemlji od šest miliona stanovnika, kontinuitet vrhunskih rezultata prevazilazi statistiku. Učenici i profesori u gimnaziji ne doživljavaju svoj rad kao obavezu, već kao poziv.
U poslednjih mesec dana, učenici su osvojili oko 20 medalja na olimpijadama iz prirodnih nauka, od kojih je više od polovine zlatnih. Posebno se izdvaja uspeh mladih fizičara na Nordijsko-baltičkoj olimpijadi u Talinu, gde su osvojene četiri zlatne i jedna srebrna medalja. Katićeva ističe da su organizatori prepoznali Srbiju kao zemlju koja voli fiziku, i da su ti mladići, pre svega, zaljubljeni u nauku.
Matematička gimnazija nikada nije bila samo škola za „brojeve“. Njeni učenici su često i umetnici, sportisti i muzičari, pri čemu trećina njih završava i muzičku školu. Ova raznovrsnost dokazuje da radoznalost nema granice. Iza uspeha stoji ne samo talenat, već i ljubav prema nauci i timski duh. Katićeva naglašava važnost deljenja znanja i iskustva među učenicima, iako individualizam često prati ambiciozne učenike.
Jedan od stereotipa koji prati Matematičku gimnaziju jeste da školuje decu za inostranstvo, što Katićeva negira. Statistika pokazuje da samo pet odsto učenika odlazi na studije van zemlje, dok većina ostaje i upisuje domaće fakultete. U Beogradu se danas nude sjajne prilike za inženjere i programere, a mnogi bivši učenici razvijaju IT scenu u Beogradu pokrećući startape.
Iza svakog uspeha krije se i drugačija slika, ona koja obuhvata dodatnu nastavu, sate rada i odricanja. Katićeva objašnjava da je organizacija puta do takmičenja kao što je Talin veoma složena, i da iza svake medalje stoje sati rada i učenika i profesora. Bivši učenici često se vraćaju u školu kao predavači, što takođe doprinosi održavanju tog posebnog duha zajedništva.
Kroz decenije, Matematička gimnazija se suočavala sa različitim izazovima. U prvim godinama, profesori su sami osmišljavali nastavu, dok danas, u eri dostupnosti informacija, izazov postaje održavanje fokusa i ljubavi prema znanju. Katićeva naglašava da je znanje kapital koji niko ne može da oduzme, i da je ono jedina sigurna tačka u vremenima brzih promena.
Gledajući u budućnost, Katićeva predviđa velike promene, naročito pod uticajem veštačke inteligencije. Ona naglašava potrebu za prilagođavanjem nastavnih programa i uvođenjem novih predmeta, kao što su mašinsko učenje i primena matematike u različitim oblastima. Njena vizija za narednih deset godina je jasna – da Matematička gimnazija opstane i da Srbija ima bar onoliko talentovane dece koliko ih ima danas.
Katićeva ističe da izuzetnost nije data zauvek, već se mora stalno graditi. Potrebno je mnogo truda, ljubavi i odricanja da bi se sačuvao kvalitet škole, dok je vrlo malo potrebno da se uništi. U toj rečenici staje cela filozofija Matematičke gimnazije, škole koja nije samo zbir medalja i priznanja, već mesto gde se znanje živi, deli i prenosi dalje, između tradicije i budućnosti, između formule i inspiracije.
