Američke kompanije „Ševron“ i „Kvantum enerdži partners“ udružile su se kako bi preuzele imovinu ruskog naftnog giganta „Lukoila“, koji se nalazi pod američkim sankcijama, izveštava „Fajnenšel tajms“. Ova saradnja između dve kompanije može značajno promeniti tržište nafte, s obzirom na to da se radi o imovini koja se procenjuje na oko 22 milijarde dolara.
Prema informacijama iz izvora bliskih pregovorima, „Ševron“ i „Kvantum“ planiraju da podele imovinu koju bi preuzeli. Potencijalna kupovina obuhvata čitav portfelj međunarodnih aktiva „Lukoila“, uključujući više od dve hiljade benzinskih stanica širom Evrope, Azije i na Bliskom istoku. Ova transakcija dolazi u trenutku kada američko Ministarstvo finansija aktivno sprovodi sankcije protiv „Lukoila“ i njegovih ćerka-kompanija, koje su pod kontrolom ruskog naftnog giganta.
Sankcije su uvedene 22. oktobra, a Vašington je produžio licencu za poslovanje do 17. januara, omogućavajući „Lukoilu“ da proda svoju inostranu imovinu. Samo nekoliko dana nakon uvođenja sankcija, „Lukoil“ je saopštio da namerava da proda svoje međunarodne aktive i započeo je razmatranje ponuda potencijalnih kupaca. U međuvremenu, usaglasili su uslove transakcije sa kompanijom „Gunvor“, međutim, švajcarska kompanija je povukla ponudu jer nije mogla da dobije potrebnu licencu od Ministarstva finansija SAD.
Interesovanje za „Lukoilovu“ imovinu nije ograničeno samo na „Ševron“. U novembru su mediji izveštavali o interesovanju drugih velikih igrača, uključujući „Ekson mobil“, „Midad energdži“, Nacionalnu naftnu kompaniju Abu Dabija (ADNOC), kao i veliki investicioni fond „Karlajl grup“. Ova konkurencija može dodatno podići cenu imovine koju „Lukoil“ želi da proda.
„Ševron“ i „Kvantum“ su svetski poznate kompanije koje imaju značajno iskustvo u naftnoj industriji. „Ševron“ je jedan od najvećih proizvođača nafte u Sjedinjenim Američkim Državama, dok „Kvantum“ ima reputaciju za investiranje u energetske projekte širom sveta. Ova saradnja može doneti novu dinamiku u globalnu naftnu industriju, posebno u svetlu trenutnih geopolitičkih tenzija.
„Ševron“ već poseduje značajne operacije u inostranstvu, ali preuzimanje „Lukoilovih“ aktiva moglo bi dodatno ojačati njihov položaj na globalnom tržištu. „Lukoil“ je, s druge strane, važan igrač sa značajnim prisustvom u Evropi, Aziji i Africi. Kompanija poseduje dve rafinerije u Evropi, jednu u Rumuniji i drugu u Bugarskoj, kao i široku mrežu benzinskih stanica „Teboil“.
Osim toga, „Lukoil“ je operater projekta „Zapadna Kurna-2“ u Iraku, sa udelom od 75 odsto, što dodatno komplikuje situaciju. Ova imovina može biti privlačna za američke kompanije koje traže načine da diversifikuju svoje portfelje i smanje zavisnost od nestabilnih tržišta.
U svetlu svih ovih događaja, postavlja se pitanje kako će se ova transakcija odraziti na globalno tržište nafte i kakve će dugoročne posledice imati po rusku ekonomiju. Uvek kada dođe do velikih promena, kao što je ova, tržište reaguje, i to može dovesti do fluktuacija cena nafte koje će uticati na potrošače širom sveta.
Na kraju, možemo reći da je pred nama period velike neizvesnosti u naftnoj industriji, a kako se situacija bude razvijala, sigurno ćemo svedočiti daljim promenama i potencijalnim preuzimanjima koja će oblikovati budućnost ovog sektora.
