U noći sa subote na nedelju, 26. oktobra, Srbija će ponovo preći na zimsko računanje vremena. Tačno u 3 ujutru, satovi će biti pomerani jedan sat unazad, što će nas vratiti na 2 sata i pružiti dodatni sat sna. Ova promena označava povratak na standardno vreme (CET) i donosi više svetlosti u jutarnjim satima, dok u popodnevnim donosi raniju tamu. Ove godine, promena se dešava najranije u poslednjih jedanaest godina, a poslednji put je pomeranje satova na isti datum bilo 2014. godine.
Pomeranje satova nije nova praksa i datira još iz Prvog svetskog rata. Prve su je uvele Nemačka i Austrougarska s ciljem uštede energije. Tokom godina, praksa je nekoliko puta ukidana i ponovo uvođena u bivšoj Jugoslaviji, da bi se konačno ustalila 1983. godine. Uvođenjem jedinstvenih propisa na nivou Evropske unije 1996. godine, ceo proces je standardizovan, tako da sve članice EU prelaze na letnje računanje vremena poslednje nedelje u martu, a vraćaju se na zimsko računanje vremena poslednje nedelje u oktobru. Primarna ideja bila je usklađivanje saobraćaja, komunikacija i poslovanja unutar rastućeg jedinstvenog tržišta.
Međutim, uprkos dugoj tradiciji, nezadovoljstvo promenom sata dostiglo je vrhunac 2018. godine, kada je Evropska komisija sprovela javno istraživanje među 4,6 miliona građana EU. Rezultati su pokazali da je čak 84% ispitanika bilo za ukidanje te prakse. Evropski parlament je 2019. godine glasao za ukidanje sezonskog pomeranja sata, a konačna promena bila je planirana za 2021. godinu. Ipak, tu je sve stalo.
Države članice nisu mogle da se dogovore oko ključnog pitanja: da li trajno zadržati letnje ili zimsko računanje vremena. Dok su neke zemlje, poput Francuske i Poljske, bile za trajno letnje vreme, druge, poput Finske i Holandije, preferirale su zimsko. Hrvatska se, primera radi, zalagala za prelazak na letnje računanje vremena u principu.
Zbog nedostatka dogovora i naknadnih globalnih kriza, poput pandemije, odluka o ukidanju pomeranja sata je potisnuta u drugi plan i stavljena „na čekanje do daljnjeg“. Prema trenutno važećim direktivama EU, praksa će se nastaviti najmanje do 2026. godine. Postoji nada da bi se ovo pitanje moglo ponovo aktivirati tokom poljskog predsedavanja Savetom EU 2025. godine, ali do tada, građani će se morati prilagođavati pomeranju satova dva puta godišnje.
Dok se Evropska unija suočava sa ovim problemom, mnoge zemlje širom sveta su odavno napustile praksu pomeranja vremena. Rusija je trajno prešla na zimsko vreme 2014. godine, dok je Turska odlučila da ostane na stalnom letnjem računanju vremena dve godine kasnije. U Aziji, zemlje kao što su Kina, Indija i Japan su takođe ukinule promenu sata. Slične odluke doneli su Brazil, Meksiko (sa izuzetkom pograničnih područja sa SAD), Argentina, Urugvaj, kao i mnoge druge zemlje poput Irana, Jordana, Sirije i Azerbejdžana.
Unutar Evrope postoje izuzeci; Island i Belorusija ne menjaju satove, dok u Australiji neke savezne države primenjuju letnje računanje vremena, a druge ne. Ovaj globalni trend napuštanja sezonskih promena vremena vrši dodatni pritisak na EU da konačno donese odluku i okonča praksu koju mnogi stručnjaci i građani smatraju zastarelom.
U međuvremenu, dok se čeka konačno rešenje, ritual „gubljenja“ sata u proleće i „dobijanja“ sata u jesen ostaje neizbežan deo svakodnevnog života mnogih ljudi u Srbiji i širom Evrope.
