Vlada Portugala odlučila je da se protivi predlogu Evropske unije o smanjenju potrošnje gasa za 15 procenata, koji je usledio kao mera zaštite zbog potencijalnih prekida u isporukama ruskog gasa. Žoao Galamba, državni sekretar za životnu sredinu i energetiku, naglasio je u intervjuu za dnevni list Publiko da je Portugal nezavistan od ruskog gasa zahvaljujući prethodnim ulaganjima u infrastrukturu za skladištenje gasa. On je istakao da plan EU nije prilagođen zemljama koje nisu međusobno povezane gasnom mrežom, kao što je Portugal.
Ova odluka dolazi u trenutku kada su mnoge evropske zemlje suočene s nižim isporukama ruskog gasa zbog tenzija između Rusije i Zapada. Mnoge države, poput Austrije, Nemačke i Danske, razmatraju planove za hitne slučajeve koji bi mogli uključivati racionalizaciju potrošnje gasa. U međuvremenu, Portugal i druge zemlje kao što su Poljska i Mađarska, takođe su se usprotivile planu Evropske komisije, koji je predložen kao način za smanjenje zavisnosti od ruskih energenata.
U istom kontekstu, portugalska ministarka za životnu sredinu je izjavila da njena vlada ne planira da uvede obavezu podešavanja kućnih termostata, ali će preporučiti građanima da štede energiju. „Vlada će zaštititi i potrošnju gasa u industriji“, dodala je, naglašavajući potrebu za odgovornim korišćenjem resursa u teškim vremenima.
U međuvremenu, Severni tok, ključni gasovod koji transportuje ruski gas u Evropu, ponovo je počeo sa radom, što je dodatno podstaklo raspravu o energetskoj politici u regionu. Oživljavanje isporuka gasa iz Rusije dolazi u trenutku kada Evropa pokušava da diversifikuje svoje izvore energije, a neki analitičari smatraju da je ovo ključni trenutak za stabilizaciju tržišta gasa na kontinentu.
Osim toga, Azerbejdžan je postao važan igrač u snabdevanju Evropu energentima, sa dvostruko većim isporukama nego ranije. Ova promena može pomoći u smanjenju zavisnosti od ruskih energenata i potaknuti veće investicije u obnovljive izvore energije širom Evrope. Iako je Portugal odlučio da se ne pridruži smanjenju potrošnje gasa, ostale zemlje mogu biti prinuđene da preduzmu mere štednje kako bi se suočile sa rastućim troškovima energenata.
S obzirom na sve veće tenzije i neizvesnosti u vezi sa energetskim resursima, evropske vlade su pod pritiskom da pronađu rešenja koja će osigurati stabilnost snabdevanja i smanjiti troškove za potrošače. Prijedlozi za smanjenje potrošnje gasa takođe dolaze u vreme kada su cene energenata na globalnom nivou u porastu, što dodatno komplikuje situaciju.
U svetlu ovih događaja, važno je da evropske zemlje razmotre kako će se prilagoditi promenama na tržištu energije i kako će osigurati energetski sigurno snabdevanje za svoje građane. Preporuke za štednju energenata, koje je izdala vlada, mogu biti ključno sredstvo za smanjenje pritiska na potrošače i preduzeća u narednim mesecima.
U konačnici, energetska kriza u Evropi predstavlja izazov koji zahteva zajednički pristup i saradnju među državama članicama EU. Iako su individualni interesi važni, kolektivne mere i strategije mogu biti ključne za prevazilaženje trenutnih izazova i osiguranje održivog energetskog sistema za budućnost.
