Danas se u Srpskoj pravoslavnoj crkvi obeležava značajan događaj – prenos moštiju svetog Save, prvog srpskog arhiepiskopa, iz Trnove u manastir Mileševa. Ovaj događaj datira iz 1237. godine, za vreme vladavine kralja Vladislava. Kralj je, posle godinu dana od sahrane svetog Save, odlučio da se njegovo sveto telo prenese u Srbiju, što je predložio namesnik Arsenije.
Arsenije je istakao kako je neophodno da mošti svetitelja budu u domovini, gdje su podizane crkve i manastiri koje je on ostavio. Vladislav je bio oduševljen ovim predlogom i odmah je poslao izaslanika sa pismom caru Asenu u Bugarsku. Međutim, car se nije složio sa prenosom moštiju, naglašavajući da je Sveti Sava izabrao da počiva u toj zemlji i da bi to trebalo da ostane tako.
Kralj Vladislav nije odustajao, te se odlučio da lično poseti cara Asena. Pre nego što je stigao na carski dvor, otišao je na grob svetog Save kako bi se pomolio i izrazio svoju tugu. Tokom noći, caru Asenu se u snu javio anđeo u liku Svetog Save, govoreći mu da dozvoli prenos moštiju u Srbiju. Nakon ove vizije, car je popustio, i kralj Vladislav je krenuo sa svetim telom svog strica ka manastiru Mileševa.
Kada je mošti stigle u Mileševu, dogodilo se čudo. Jednom pobožnom starcu u manastiru javio se Sveti Sava u snu i rekao mu da se njegova tela izvade iz groba i polože ispred crkve. Kada su otvorili grob, telo je bilo netruležno i mirisno, što je izazvalo mnoge posetioce i vernike da dolaze radi isceljenja i poklonjenja.
Ova čuda i isceljenja zabeležena su u životopisima Teodosija i Domentijana, a Sveti Sava je ostavio za sobom i mnoga učenja koja su i danas aktuelna. Njegove mudrosti govore o važnosti zajedništva, poniznosti i duhovne discipline. Neki od najvažnijih saveta uključuju poštovanje starijih i obrazovanih, važnost čuvanja bratstva i učenja da se zadovoljimo s onim što imamo.
Učenja Svetog Save podsećaju vernike na to koliko je važno da se pridržavaju Božjih zapovesti i da budu jedni drugima podrška. Njegove reči o tome kako je bolje činiti volju Gospodnju nego se oslanjati na bezbožne nagoveštavaju duboku duhovnu mudrost koja se prenosi kroz vekove.
Ove mudrosti su deo bogate tradicije pravoslavlja i služe kao vodič za mnoge generacije vernika. Sveti Sava ostaje simbol jedinstva i duhovnog vođstva, a njegovo nasleđe nastavlja da inspiriše ljude širom sveta.
U svetlu ovih događaja, u crkvi „Sveti Sava“ u Parizu proslavljen je najradosniji hrišćanski praznik, što ukazuje na značaj svetitelja u životima vernika. Ovaj praznik je prilika da se okupe i proslave zajedništvo, ali i da se podsete na važnost očuvanja tradicija i vrednosti koje Sveti Sava predstavlja.
Kroz istoriju, prenos moštiju svetog Save je postao simbol otpora i duhovnog vraćanja korenima. Ovaj događaj se ne obeležava samo kao religijski ritual, već kao podsećanje na snagu vere i ujedinjenja naroda oko zajedničkih vrednosti i tradicija.
Vernici danas, kao i pre više od osam vekova, nastavljaju da se okupljaju da bi odali počast ovom velikom svetitelju, čija su učenja i dela ostavila dubok trag u srpskom narodu i pravoslavlju u celini.
