Ministar kulture Nikola Selaković se suočava sa ozbiljnim optužbama u Specijalnom sudu u Beogradu. Naime, tužilaštvo ga tereti za zloupotrebu službenog položaja i falsifikovanje službene isprave u slučaju poznatom kao „Generalštab“. Selaković je na početku suđenja istakao da mu nije jasno na osnovu čega su mu optužbe upućene, dodajući da je kao pravnik upoznat sa definicijama krivičnih dela, ali da mu nije jasno šta je konkretno pogrešno učinio.
U svom izlaganju, ministar je naveo da je o optužnom predlogu saznao iz medija, što je dodatno naglasilo nedostatak transparentnosti u ovom slučaju. Na pitanje sudije da li želi da se pozove na imunitet koji ima kao ministar, Selaković je odgovorio da ne želi, ali je sudijsko veće istaklo da će obavestiti Vladu Srbije o ovom pitanju, jer ona može tražiti uspostavljanje imuniteta.
Osim Selakovića, optuženi su i Slavica Jelača, Goran Vasić i Aleksandar Ivanović, svi su se izjasnili da nisu krivi. Tužilac Vojislav Isailović je u uvodnom izlaganju pročitao optužni predlog, koji je, prema rečima prisutnih, bio konfuzan i neubedljiv. Čini se da ni novinarima nije bilo jasno u čemu su tačno optuženi pogrešili. Tužilaštvo je najavilo i pozivanje svedoka, a advokati odbrane su ukazali na brojne materijalne greške u optužnici, kao i na nezakonite radnje tužilaca.
Advokat Dragan Palibrk je naglasio apsurdnost optužbe, ukazujući da se govori o kulturnom dobru, dok je u pitanju ruševina koja preti da se sruši. On je izrazio zabrinutost zbog stanja pravosudnog sistema, smatrajući da ovaj slučaj predstavlja politički proces. Pomenuti su i pritisci medija, s obzirom na to da je o okrivljenima već objavljeno skoro 1.700 tekstova pre nego što je suđenje počelo.
Advokat Vladimir Đukanović je osudio ponašanje grupe ljudi ispred suda, koji su vršili pritisak na okrivljene i njihove advokate tokom dolaska na suđenje. On je uporedio trenutne okolnosti sa situacijom iz 1945. godine, kada su se organizovala suđenja pod pritiskom vlasti.
U odbrani su se spominjali i zakoni koji su doneti, a koji bi trebali da zaštite okrivljene. Advokati su istakli da je u ovom slučaju došlo do kršenja pravila i da optužni predlog ne sadrži elemente potrebne za utvrđivanje krivičnog dela. Prema rečima advokata, mora postojati uzročno-posledična veza između dela i štete, a tužilaštvo nije dokazalo ni jedno ni drugo.
Odbrana je takođe podsetila na Zakon o revitalizaciji zgrade Generalštaba, koji je usvojen i koji podrazumeva razvoj lokacije u Beogradu. Ovaj zakon naglašava opšti interes za privredni razvoj Srbije, što dodatno komplikuje situaciju.
Advokat Igor Isailović je u sudnici izneo podatke o ogromnoj šteti koju bi postupanje tužilaštva moglo prouzrokovati. On je naveo da je izgubljena investicija od 800 miliona evra, kao i dodatnih 776 miliona evra u vrednosti, uz gubitak između 21.000 i 42.000 radnih mesta. Ove brojke ukazuju na potencijalno ozbiljne posledice po privredu Srbije.
U zaključku, čitav slučaj „Generalštab“ postavlja brojna pitanja o pravosudnom sistemu i mogućem političkom pritisku na pravdu. Odbrana insistira na tome da su svi optuženi nevini i da su optužbe bez osnova. Nastavak suđenja zakazan je za 15. april, kada će se dalje razmatrati argumenti odbrane i tužbe.
