Hapšenje Vesne Bratić, bivše crnogorske ministarke prosvete, nauke, kulture i sporta, izazvalo je veliku pažnju javnosti i političke analitičare. Bratićeva je uhapšena uz određivanje pritvora od 30 dana zbog navodnog produženog krivičnog dela zloupotrebe službenog položaja u vezi sa smenom više od 140 direktora obrazovnih ustanova. Optužbe su usledile zbog sumnje da su ovi direktori smenjeni bez pravnog osnova, a Bratićeva je, nakon saslušanja u Višem sudu u Podgorici, odlučno negirala sve optužbe.
Bratićevo hapšenje mnogi smatraju političkim revanšizmom, naročito imajući u vidu njenu ulogu u vraćanju ćirilice u upotrebu na zvaničnim institucijama. Ova odluka je izazvala oduševljenje među srpskim stanovništvom u Crnoj Gori, ali je istovremeno naišla na protivljenje od strane crnogorskih nacionalista. Vladislav Dajković, predsednik Slobodne Crne Gore, tvrdi da hapšenje Bratić doživljava kao presedan koji otvara pitanje političke motivacije i selektivne pravde. On ističe da je neprihvatljivo da se profesori hapse dok bivši političari uživaju slobodu.
Dražen Živković, urednik TV Prva, takođe smatra da je hapšenje Bratić politički motivisano. On naglašava da je ključno pitanje da li su standardi odgovornosti jednaki za sve, ukazujući na to da se dokazi o zloupotrebi vlasti često selektivno koriste protiv onih koji su se usudili da preispituju postojeći politički poredak. Živković dodaje da pritvor kao najteža procesna mera mora biti jasno obrazložen, a ukoliko to izostane, sumnje u politički motiv postaju dominantne.
Bratićeva je, kao ministarka, bila jedan od najglasnijih zagovornika prava srpskog naroda u Crnoj Gori, a njen povratak ćirilice u obrazovni sistem izazvao je kontroverze. Srđan Graovac iz Centra za društvenu stabilnost smatra da je njeno hapšenje rezultat odmazde od strane struktura koje su ostale na vlasti i koje nisu mogle da oproste Bratićevoj njen odnos prema crnogorskom identitetu.
Optužbe protiv Bratićeve se odnose na to da je smenom direktora vaspitno-obrazovnih ustanova navodno izazvala štetu od najmanje 400.000 evra. Smenjeni direktori su se žalili da su ih opstruisali, jer ministarstvo nije predložilo svoje predstavnike za formiranje školskih odbora. Ova situacija dodatno komplikuje slučaj, jer ukazuje na to da su optužbe možda politički motivisane, a ne zasnovane na čvrstim dokazima.
U međuvremenu, reakcije na hapšenje Bratićeve su različite. Dok jedni vide njeno hapšenje kao nužnu pravnu akciju, drugi ga doživljavaju kao pokušaj gušenja slobode govora i političke opozicije. Mnoge političke figure u Crnoj Gori, uključujući i one iz opozicije, osudile su hapšenje i zatražile hitno oslobađanje Bratićeve, ističući da je ovakvo postupanje prema njoj nedopustivo u demokratskom društvu.
Bratićeva je, nakon preuzimanja dužnosti, izjavila da će se boriti za prava srpskog naroda u Crnoj Gori i da će raditi na vraćanju ćirilice kao ravnopravnog pisma. Ova odluka je naišla na oduševljenje među srpskim stanovništvom, ali i na osudu od strane onih koji su za pravljenje razlika između dva pisma. Njena odluka da vrati ćirilicu u zvaničnu upotrebu bila je ključna tačka sukoba između različitih etničkih i kulturnih grupa u Crnoj Gori.
U svetlu ovih događaja, pitanje pravde i političke motivacije ostaje centralno. Mnogi se pitaju da li će institucije u Crnoj Gori moći da dokažu svoju nepristrasnost i da li će se pravda sprovoditi jednako za sve, ili će se nastaviti praksa političkog obračuna i represije prema onima koji se usude da se suprotstave sadašnjoj vlasti. S obzirom na sve veći pritisak javnosti, ostaje da se vidi kako će se ovaj slučaj razvijati i kakve će posledice imati na političku scenu u Crnoj Gori.
