Deca u Srbiji sve više pretražuju internet za četbotove zasnovane na veštačkoj inteligenciji, kao i za razne digitalne sadržaje koji su postali deo njihove svakodnevice. Analiza koja obuhvata period od maja 2024. do aprila 2025. godine otkrila je najtraženije sadržaje među decom, uključujući i porast interesovanja za viralne mimove, posebno one pod nazivom „brejnrot“, kao i igru Sprunki koja kombinuje muziku i pokret.
YouTube ostaje neprikosnoveni lider kada je reč o aplikacijama koje deca koriste, dok je WhatsApp sada na drugom mestu, prestigavši TikTok. Prema istraživanju kompanije Kaspersky, deca su najviše zainteresovana za internet komunikacije, audio i video sadržaje, pri čemu 40% njih pretražuje informacije o komunikaciji, dok 35% traži audio i video materijale. Sadržaji za odrasle, lutrije i nagradne igre su daleko manje zastupljeni u pretragama.
U savremenom svetu, deca provode više vremena ispred ekrana nego ikada pre. Istraživanja pokazuju da deca uzrasta od 8 do 10 godina provode prosečno šest sati dnevno koristeći digitalne uređaje, dok stariji uzrast, od 11 do 14 godina, provodi oko devet sati dnevno. Ovi podaci ukazuju na sveprisutnost digitalne tehnologije u životima mladih.
Svake godine se pojavljuju novi digitalni trendovi koji oblikuju način na koji deca istražuju svet. Ove godine, istraživanje Kaspersky-a zabeležilo je nagli porast interesovanja za alate veštačke inteligencije. Iako nijedna AI aplikacija nije bila među 20 najkorišćenijih u prethodnom izveštaju, Character.AI se sada našao na toj listi. Oko 7,5% svih pretraga odnosilo se na AI četbotove, među kojima su najistaknutiji ChatGPT, Gemini i Character.AI. Ova platforma omogućava korisnicima da kreiraju ili komuniciraju sa botovima koji oponašaju različite ličnosti, što ukazuje na to da deca aktivno uključuju veštačku inteligenciju u svoje digitalne živote.
Međutim, korišćenje četbotova nije bez rizika. Neki od njih mogu izložiti decu sadržaju koji nije primeren njihovom uzrastu ili emocionalno intenzivnim temama. S obzirom na to da mnoge platforme oslanjaju se na sadržaj koji kreiraju korisnici, važno je da roditelji budu uključeni u razgovore sa svojom decom o korišćenju ovih alata i da postave odgovarajuće mere zaštite.
Iako su mimovi činili manji deo pretraga, oni otkrivaju još jedan aspekt digitalne kulture među decom. Mnogi od najpopularnijih mimova spadaju u kategoriju „brejnrot“, koji se karakteriše apsurdnim humorom i često se dele putem kratkih video snimaka. Fraze poput italijanske „tralalero tralala“ i muzički mim „tung tung tung sahur“ postale su popularne među decom, predstavljajući zajedničke šale koje se brzo prenose među njima.
U istraživanju se takođe ističe igra Sprunki, koja se pojavila kao novitet i privukla pažnju analitičara. Ova ritmička igrica kombinuje muziku i vizuelnu interakciju, a igrači moraju da pogode ritam uz brzu muziku, što čini igru imerzivnom i fizički angažovanom. Njena šarena grafika i zarazna igrivost doprinose njenoj popularnosti među mlađom publikom, što se može primetiti u Google pretragama, kao i na YouTube-u, gde se Sprunki našla među pet najpretraživanijih igara.
U svetlu ovih trendova, važno je da roditelji i obrazovni radnici budu svesni načina na koji deca koriste internet i digitalne alate. Dijalog između dece i odraslih može pomoći u razumevanju rizika i koristi koje savremena tehnologija donosi, čime se može stvoriti sigurnije i edukativnije online okruženje za mlađe generacije.
