Predsednica Mehanizma u Hagu, Grasijela Gati Santana, odbila je zahtev Milana Martića, bivšeg predsednika Republike Srpske Krajine, za uslovnu slobodu nakon što je odslužio dve trećine svoje kazne od 35 godina zatvora. Odluka je doneta na osnovu procene da Martić nije pokazao dovoljno znakova rehabilitacije, a uzela je u obzir i težinu zločina za koje je osuđen. U svom obrazloženju, Santana je naglasila da ne postoje ubedljivi humanitarni razlozi koji bi opravdali njegovo prevremeno puštanje.
Martić se nalazi u zatvoru od 2002. godine, kada se predao, a zatim je prebačen u Hag. Godinu dana kasnije, 2008. godine, pravosnažno je osuđen na 35 godina zatvora. Posle presude, prebačen je u zatvor u Estoniji, poznat po lošim uslovima. Tokom godina, Martić je podnosio nekoliko zahteva za puštanje na slobodu, ali su svi bili odbijeni.
Prema informacijama estonskih vlasti, Martić bi mogao biti pušten 8. septembra 2025. godine, kada mu ističe dve trećine kazne. Međutim, sudija Santana je ukazala na težinu njegovih zločina kao faktor protiv njegovog puštanja. Naglasila je da dobro ponašanje u zatvoru ne može samo po sebi da se smatra znakom rehabilitacije, posebno kada se radi o osobi osuđenoj za teške međunarodne zločine.
S obzirom na informacije iz Estonije, Martić se opisuje kao mirna osoba koja se dobro slaže sa zatvorskim osobljem i drugim zatvorenicima. Iako je imao nekoliko manjih disciplinskih prekršaja, on trenutno nema aktivne disciplinske kazne. Tokom zatvora, prisustvovao je bogosluženjima i održavao kontakte sa porodicom, koji su uključivali 16 poseta od strane članova porodice.
Martić je takođe zadržao kulturnu vezu sa Srbijom, jer prima srpske novine i ima televizor u ćeliji. Ipak, sudija Santana je primetila da Martić sebe smatra političkim zatvorenikom i ne želi da govori o svojim zločinima, verujući da je njegova presuda politički motivisana. U 2019. godini, Martić je pokušao da opravda napad na Zagreb, nazivajući sebe „prvom žrtvom neofašizma“, što dodatno ukazuje na njegovu percepciju svojih dela.
Santana je naglasila da ne postoje dokazi koji bi ukazali na to da je Martić pokazao znake kritičkog razmišljanja ili iskrenog kajanja za svoje zločine. Ova zabrinutost se pojačava i činjenicom da neki svedoci žive u blizini i da bi njegovo puštanje moglo predstavljati rizik za njih. Takođe, različita udruženja iz Hrvatske su se izjasnila protiv njegovog puštanja, smatrajući da bi to moglo negativno uticati na proces pomirenja u regionu.
U zaključku, odluka da se odbije zahtev Milana Martića za uslovnu slobodu potencira važnost rehabilitacije i odgovornosti za zločine, kao i potrebe za zaštitom svedoka i očuvanjem mira u regionu. Ova situacija ostaje u fokusu međunarodne zajednice, koja prati razvoj događaja i način na koji se rešavaju ovakvi složeni slučajevi.
