Većina vozača prilikom točenja goriva voli da napuni rezervoar do vrha i da zaokruži iznos koji će platiti na blagajni. Nakon automatskog prvog „klika“, mnogi nastavljaju da pune rezervoar kako bi dobili koji dodatni kilometar dometa i zaokružili iznos – na primer, sa 47,27 na 50 evra. Ova praksa, međutim, može dovesti do različitih problema, kako za vozače, tako i za benzinske stanice.
Jedan od osnovnih razloga zašto vozači vole da pune rezervoar do vrha je psihološka potreba za osećajem sigurnosti i kontrole. Kada vozači vide pun rezervoar, osećaju se bolje u vezi sa svojim putovanjem. Takođe, zaokruživanje iznosa na blagajni čini da vozači imaju osećaj da su uštedeli, čak i kada to nije uvek slučaj. Međutim, ova praksa može biti rizična, jer puni rezervoar do vrha može dovesti do prelivanja goriva, što je ne samo gubitak novca, već i potencijalna opasnost za životnu sredinu.
Prelivanje goriva može se desiti iz više razloga. Jedan od njih je kada vozači ne prate pažljivo kada pumpa prestaje da toči. Kada se rezervoar napuni do vrha, gorivo može početi da izlazi iz rezervoara i da se prospe po tlu, što može izazvati požar ili zagađenje. Takođe, mnogi vozači ne znaju da su moderni automobili dizajnirani tako da se gorivo širi kada se zagreje, što može dodatno povećati pritisak u rezervoaru.
Pored ekoloških problema, prelivanje goriva može dovesti i do finansijskih gubitaka. Na primer, vozači koji redovno toče više goriva nego što im je potrebno mogu završiti sa većim troškovima goriva. Takođe, ako se gorivo prospe, vozači zapravo plaćaju za nešto što nisu mogli da iskoriste. U tom smislu, pametnije je pratiti koliko goriva je stvarno potrebno i ne prepunjavati rezervoar.
Osim toga, benzinske stanice imaju svoje procedure i pravila koja se moraju poštovati. Prelivanje goriva može uzrokovati dodatne troškove za benzinske stanice, jer moraju očistiti područje i osigurati da ne dođe do zagađenja. U nekim slučajevima, prelivanje može dovesti do pravnih problema, ukoliko se dokaže da je vozač bio nepažljiv.
Mnogi stručnjaci preporučuju vozačima da prestanu sa praksom prepunjavanja rezervoara. Umesto da toče gorivo do samog vrha, vozači bi trebali da toče onoliko koliko im je potrebno za put. Takođe, važno je pratiti nivo goriva i redovno ga točiti pre nego što dođe do kritične tačke. Na taj način vozači mogu izbeći neželjene situacije i uštedeti novac.
Kao alternativu, vozači mogu razmotriti korišćenje tehnologije koja im može pomoći da bolje upravljaju svojim troškovima goriva. Na primer, aplikacije za praćenje potrošnje goriva mogu pomoći vozačima da vide koliko goriva troše i kako mogu optimizovati svoje putovanje. Takođe, mnoge moderne vozila imaju ugrađene sisteme koji prate potrošnju goriva i obaveštavaju vozače kada je vreme za punjenje.
Razumevanje kako pravilno točiti gorivo i upravljati potrošnjom može značajno doprineti ne samo uštedi novca već i očuvanju životne sredine. Takođe, vozači bi trebali biti svesni rizika povezanim sa prelivanjem goriva i raditi na minimiziranju tih rizika. Na kraju, vožnja bi trebala biti prijatno iskustvo, a pravilno upravljanje gorivom može doprineti tom cilju.
U konačnici, vozači bi trebali razmisliti o svojim navikama točenja goriva i kako one utiču na njihov budžet i životnu sredinu. S obzirom na sve navedeno, može se zaključiti da je bolje biti pažljiv i racionalan, nego se upustiti u praksu koja može doneti više štete nego koristi.
