U Bosni i Hercegovini tokom prvih šest meseci 2025. godine zabeležen je značajan pad broja živorođene dece, sa 10.831 novorođenih, što predstavlja smanjenje od 2,79 posto u odnosu na isti period prošle godine. Ovi podaci, koje je objavila Agencija za statistiku BiH, ukazuju na zabrinjavajući trend u demografskoj strukturi zemlje.
S druge strane, broj umrlih osoba u Bosni i Hercegovini je porastao, sa 18.162 registrovanih smrtnih slučajeva, što je povećanje od 5,14 posto u odnosu na isti period 2024. godine. Ovi podaci dodatno naglašavaju razliku između broja živorođenih i umrlih, što dovodi do negativnog prirodnog priraštaja.
Prirodni priraštaj, koji predstavlja razliku između broja rođenih i umrlih, u prvom polugodištu 2025. godine iznosio je minus 7.331. U poređenju sa istim periodom prošle godine, kada je prirodni priraštaj iznosio minus 6.132, situacija je dodatno pogoršana. Ovaj negativni trend može imati dalekosežne posledice po demografsku strukturu i budućnost zemlje.
Demografi i stručnjaci za društvena pitanja upozoravaju da bi ovi trendovi mogli dovesti do ozbiljnih problema u budućnosti. Smanjenje broja novorođenih može uticati na radnu snagu, ekonomski razvoj i održavanje socijalnih sistema. Takođe, povećanje broja umrlih ukazuje na stariju populaciju koja se suočava sa različitim zdravstvenim izazovima.
U Bosni i Hercegovini, kao i u mnogim zemljama regiona, problem opadanja nataliteta nije nov. Razlozi za ovaj trend su kompleksni i uključuju ekonomske, socijalne i kulturne faktore. Mnogi mladi ljudi se suočavaju sa nesigurnim radnim mestima, što otežava osnivanje porodica i donošenje odluka o rađanju dece. Osim toga, mnogi se odlučuju da odlože roditeljstvo zbog obrazovanja ili karijernih ambicija.
Vlada i stručnjaci razmatraju različite mere kako bi podstakli natalitet i poboljšali demografske trendove. Neki od predloženih pristupa uključuju povećanje finansijske podrške za porodice, unapređenje uslova za roditeljstvo i olakšavanje pristupa vrtićima i drugim oblicima brige o deci. Takođe, postoje i preporuke za poboljšanje uslova života i rada, kako bi se stvorili povoljniji uslovi za rađanje i odgajanje dece.
Međutim, kako bi se ti planovi realizovali, potrebna je saradnja između različitih nivoa vlasti, kao i angažovanje šire društvene zajednice. Samo zajedničkim naporima može se stvoriti okruženje koje će podsticati rađanje i odgajanje dece, a time i pozitivne demografske promene.
U svetlu ovih podataka, važno je napomenuti da je budućnost Bosne i Hercegovine u velikoj meri zavisna od sposobnosti društva da se suoči sa ovim izazovima. Povećanje nataliteta i smanjenje smrtnosti su ključni faktori koji mogu uticati na demografski balans i održivost zemlje. U ovom kontekstu, potrebno je razvijati strategije koje će omogućiti mladim porodicama da se osećaju sigurnima i podržanima u svojim odlukama.
Zaključno, Bosna i Hercegovina se suočava sa ozbiljnim demografskim izazovima koji zahtevaju hitnu pažnju i delovanje. Smanjenje broja novorođenih i povećanje broja umrlih su alarmantni signali koji ukazuju na potrebu za sveobuhvatnim pristupom rešavanju ovih pitanja. Ova situacija zahteva angažovanje svih sektora društva kako bi se obezbedila bolja budućnost za naredne generacije.
