Osnovno javno tužilaštvo u Pančevu podnelo je optužni predlog protiv P.J. (1957) iz Dolova, zbog sumnje da je izvršio krivično delo nedozvoljene polne radnje. Ova informacija dolazi nakon što su se pojavile sumnje da je optuženi, 6. februara 2024. godine, u autobusu na relaciji Pančevo-Vršac, preduzeo određene polne radnje prema maloletnoj osobi rođenoj 2008. godine. Ove radnje, kako navode u Tužilaštvu, čine osnovu za krivično delo nedozvoljenih polnih radnji.
Prema zakonima Republike Srbije, nedozvoljene polne radnje su ozbiljno krivično delo koje se kažnjava zatvorskom kaznom. U ovom slučaju, Tužilaštvo predlaže da sud izrekne uslovnu osudu P.J., sa kaznom zatvora u trajanju od šest meseci, koja se neće izvršiti ukoliko okrivljeni ne učini novo krivično delo u roku od dve godine od pravnosnažnosti presude. Takođe, predložena je i mera bezbednosti koja se sastoji od zabrane približavanja i komunikacije sa maloletnom oštećenom.
Ova situacija oslikava sve veću zabrinutost društva o zaštiti dece i mladih od seksualnog nasilja i zloupotrebe. U poslednje vreme, broj slučajeva seksualnog uznemiravanja i nasilja nad maloletnicima je u porastu, što je izazvalo reakcije kako građana, tako i različitih nevladinih organizacija koje se bore za prava dece. Zakonodavstvo Srbije, kao i u mnogim zemljama, nastoji da zaštiti decu od ovakvih dela, a svaki pokušaj ili izvršenje takvih radnji se tretira vrlo ozbiljno.
U ovom slučaju, važnu ulogu igra i javnost. Svaki slučaj seksualnog nasilja ili uznemiravanja, posebno onih koji uključuju maloletnike, izaziva veliku pažnju medija i društva u celini. Uloga medija je ključna u informisanju javnosti, ali i u podizanju svesti o ovakvim pitanjima. Edukacija o seksualnom nasilju i zaštiti dece postaje sve važnija tema u društvu, kako bi se smanjio broj ovakvih incidenata.
Takođe, važno je napomenuti da se u ovakvim slučajevima često javlja i dodatni psihološki aspekt. Maloletne žrtve seksualnog nasilja često se suočavaju sa dugoročnim posledicama na psihološko zdravlje. Podrška porodice, stručnjaka i socijalnih službi može biti od suštinskog značaja za oporavak žrtava. Takođe, edukacija roditelja o tome kako da prepoznaju znakove zlostavljanja ili uznemiravanja kod svoje dece može biti ključna u prevenciji sličnih incidenata.
U svetlu ovog incidenta, važno je i da se postavi pitanje o odgovornosti društva u celini. Kako možemo bolje zaštititi našu decu? Koje mere trebamo preduzeti kako bismo osigurali njihovu sigurnost? Ova pitanja zahtevaju hitne odgovore i akcije, jer je zaštita maloletnika osnovna obaveza svih nas.
Osim pravnih aspekata, bitno je i raditi na prevenciji ovakvih dela kroz obrazovne programe i kampanje koje se fokusiraju na podizanje svesti o seksualnom nasilju. Edukacija u školama i zajednicama može pomoći u smanjenju stigme oko razgovora o ovim temama i ohrabriti žrtve da potraže pomoć.
Na kraju, važno je da se svi uključimo u borbu protiv seksualnog nasilja i da zajedno radimo na stvaranju sigurnijeg okruženja za našu decu. Svaka osoba koja znanja ili sumnja na seksualno nasilje treba da se javi nadležnim institucijama, kako bismo zajedno stvorili društvo u kojem će deca biti zaštićena i gde će moći da odrastaju bez straha.
