U poslednje vreme, u Hrvatskoj se sve više raspravlja o isplativosti različitih zanimanja, posebno onih zanatskih. Dok mnogi visokoobrazovani radnici često rade za plate koje ne odražavaju njihov trud i godine školovanja, zanatska zanimanja beleže porast potražnje i zarada. Ova pojava izaziva sve veću pažnju javnosti, a korisnici društvenih mreža poput Reddita razmenjuju svoja iskustva i mišljenja o trenutnoj situaciji na tržištu rada.
Tokom rasprave na Redditu, jedan komentar posebno je privukao pažnju. Korisnik je istakao kako ni berberi nisu loši, navodeći da frizeri mogu zarađivati oko 15 evra po klijentu, što na dnevnom nivou može doneti do 240 evra za osmosatni rad. Učestvujući u diskusiji, korisnici su isticali da zanati poput frizera, vodoinstalatera i električara donose značajne zarade, a pritom ne zahtevaju višegodišnje akademsko obrazovanje.
Jedan od komentara je posebno naglasio da je zanimanje vodoinstalatera veoma privlačno zbog niskih početnih troškova i brzog učenja. „Frizerka za žene, vodoinstalater za muškarce. Posebno ovo drugo – nema posla gde je tolika mala investicija, nizak prag učenja, a zarada tako dobra“, napisao je jedan korisnik. U ovom kontekstu, električari su takođe istaknuti kao majstori koji „dižu masne pare“, dok su fizički zahtevniji poslovi, poput štemovanja zidova, često rezervisani za pomoćne radnike.
Slična situacija može se primetiti i u Srbiji, gde su zanatska zanimanja postala sve traženija. Dobri majstori, poput frizera, vodoinstalatera i električara, često biraju klijente i mogu zarađivati nekoliko stotina evra dnevno, naročito u većim gradovima. S obzirom na to da su cene usluga porasle, zanatska zanimanja su postala privlačna opcija za mnoge mlade ljude koji razmišljaju o svom karijernom putu.
Nasuprot ovom trendu, inženjeri građevine, arhitekture i mašinstva, koji su godinama ulagali u svoje obrazovanje, često se suočavaju s problemom nedovoljne plate. Iako su njihova zanimanja zahtevna i zahtevaju visoko obrazovanje, mnogi od njih se žale na nisku zaradu u poređenju sa radnicima u zanatima. Ova situacija postavlja pitanje o vrednosti obrazovanja i stručnosti na tržištu rada, kao i o tome kako društvo percipira različite profesije.
U svetlu ovih promena, mnogi se pitaju kakva budućnost čeka visokoobrazovane radnike. Dok se zanatska zanimanja razvijaju i postaju sve traženija, mnogi mladi ljudi razmišljaju o prelasku na ova zanimanja umesto da se upisuju na fakultete. Ovaj fenomen može biti odraz trenutnog stanja na tržištu rada, kao i promene u vrednostima koje se dodeljuju različitim zanimanjima.
S obzirom na sve veći interes za zanatska zanimanja, može se očekivati da će se ovaj trend nastaviti. Bez obzira na to da li se radi o frizerima, vodoinstalaterima ili električarima, jasno je da su ovi radnici postali ključni deo ekonomije, a njihova zarada i potražnja za njihovim uslugama samo rastu.
U zaključku, situacija na tržištu rada u Hrvatskoj i Srbiji ukazuje na sve veći značaj zanatskih zanimanja. Dok visokoobrazovani radnici nastavljaju da se bore za adekvatne plate, zanati poput frizerstva, vodoinstalaterstva i električarstva postaju sve privlačniji. Ova promena može doneti nove mogućnosti za mlade ljude, koji će možda odlučiti da se usmere ka zanatima umesto tradicionalnim akademskim karijerama.
