Tokom sutrašnjeg dana u Sočiju, u Ruskoj Federaciji, sastaće se predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić i ruski predsednik Vladimir Putin. Očekuje se da će jedan od glavnih tema sastanka biti buduća cena isporuke gasa Srbiji. S obzirom na to da se svet trenutno suočava sa jednom od najvećih energetskih kriza, ovaj sastanak može imati značajan uticaj ne samo na Srbiju, već i na širi region.
U svetlu trenutne situacije, izdvojili smo pet ključnih pitanja koja zahtevaju odgovore, posebno za građane Srbije.
### Koji su uzroci globalne energetske krize?
Uzroci aktuelne energetske krize su, prema stručnjacima, pretežno političke prirode. Postoji više faktora koji doprinose ovom problemu. Jedan od njih je povećana potražnja uzrokovana globalnim paketom pomoći od 10,4 triliona dolara, što je rezultiralo većom potražnjom nego što bi to bilo u normalnim okolnostima, čime se stvorila nestašica energenata.
Prema podacima The Economista, dva ključna uzroka trenutne ekonomske krize su rastuća potražnja i rastuće cene – dekarbonizacija i protekcionizam. Energetska tranzicija sa uglja na obnovljive izvore energije učinila je Evropu, posebno Veliku Britaniju, ranjivijom kada je reč o zalihama gasa, čije cene neprekidno rastu. Takođe, rastući protekcionizam dovodi do trgovinskih politika koje više ne teže postizanju ekonomske efikasnosti, već su usmerene ka političkim ciljevima, što dodatno komplikuje situaciju.
### Koliki je porast cena energenata na svetskom tržištu?
Rast potražnje direktno je povezan sa rastom cena, kao i smanjenjem radne snage u određenim sektorima, a sve to se dešava usred opšte krize. Globalni problem dodatno je pogoršan nedostatkom solidarnosti i pandemijom Covid-19, što je rezultiralo potrebom za obezbeđivanjem resursa iznad uobičajenih kapaciteta. Ova kombinacija faktora dovodi do domino efekta na svetskom tržištu energenata.
### Koje su ekonomske posledice toga?
Zbog ograničenja u snabdevanju i rastućih cena energije, proizvodnja u mnogim industrijama se značajno usporava. Određene aktivnosti su već smanjile svoju proizvodnju, što može dovesti do smanjenja projektovanih stopa rasta na globalnom nivou. Ova situacija može stvoriti takozvanu stagflaciju, koja se definiše kao usporavanje privrednog rasta uz istovremeni porast inflacije.
### Koje su posledice povećanja cena energenata po našu ekonomiju?
Tendencije u Srbiji prate globalne obrasce. Nacionalna ekonomija se suočava sa krizom, a kako se približava zima, očekuje se novo povećanje potrošnje energije. Energetska nezavisnost i dalje ostaje privilegija malog broja zemalja. Srbija, iako pravi značajne korake ka svojoj energetskoj nezavisnosti, suočava se sa izazovima inflacije, što znači da će država morati da preduzme velike ekonomske intervencije kako bi ublažila posledice krize.
### Da li će susret dvojice predsednika, Putina i Vučića, uticati na cene energenata za Srbiju? Kako to utiče na našu ekonomiju?
Dobri odnosi između Srbije i Rusije mogu značiti i povoljnije cene energenata. Srbija je do sada uspela da održi prednosti u energetskim pitanjima zahvaljujući svojim prijateljskim vezama sa Rusijom. U trenutnim okolnostima, alternativni izvori energije nisu dovoljno razvijeni da bi mogli da zamene ruski gas. Ukoliko se postigne dogovor koji će zadovoljiti potrebe Srbije, efekti aktuelne krize mogli bi biti ublaženi, što bi rezultiralo daljim razvojem ekonomije.
Ovaj sastanak u Sočiju predstavlja ključan trenutak za Srbiju, a očekivanja su visoka. S obzirom na globalne okolnosti, ishod razgovora između Vučića i Putina mogao bi imati dalekosežne posledice za energetsku stabilnost Srbije i njen dalji ekonomski razvoj.
