Najnoviji roman Dena Brauna, „Tajna nad tajnama“, smešten je u čarobni Prag, koji je autor opisao kao „mističnu prestonicu Evrope“. Braun je otkrio pet lokacija u ovom gradu koje su ga inspirisale i koje savršeno odgovaraju njegovom junaku, profesoru simbolike s Harvarda, Robertu Langdonu. Ove lokacije su više od pozadine; one su ključni elementi u razvoju radnje i atmosfere romana.
Jedna od ključnih lokacija je katedrala Svetog Vita, koja čuva kraljevske dragulje iza vrata sa sedam brava. Ključeve ovih brava čuva sedam različitih osoba, uključujući predsednika Češke i praškog nadbiskupa. Braun naglašava da su ovakvi detalji učinili Prag idealnim mestom za radnju njegovog romana. Autor, poznat po tome što koristi lokacije kao likove u svojim pričama, smatra da su uske kaldrmisane ulice, brojne crkve i tornjevi ovog grada stvoreni za Langdona.
Braun je prvi put posetio Prag osamdesetih godina, kada je grad bio iza Gvozdene zavese. Za potrebe novog romana, vratio se u Prag više puta, istražujući njegove znamenitosti. Knjiga, koja se sastoji od gotovo 700 stranica, može se čitati i kao vodič kroz grad. Langdon obilazi poznate lokacije kao što su Praški zamak i Starogradski trg, ali istražuje i skrivene delove grada, kao što su „Plesna kuća“ arhitekta Gehryja i crkva Gospe Pobedonosne, poznata po figuri „Deteta Isusa iz Praga“.
Roman se dotiče i natprirodnih aspekata češke istorije, uključujući legendu o Golemu, mitskom stvorenju iz jevrejskog folklora, kao i dvor cara Rudolfa II, koji je u Prag dovodio alhemičare i astrologe. Braun ističe da je Prag od tada postao „mistična prestonica Evrope“.
Braun je takođe naveo pet specifičnih mesta u Pragu koja su ga inspirisala i koja se direktno pojavljuju u „Tajni nad tajnama“. Prvo mesto je bar „Black Angel’s“, smešten u gotskom podrumu hotela „U Prince“, blizu Starogradskog trga. Ovaj bar nudi specijalne koktele, a tokom renoviranja 2009. godine pronađeni su dnevnici sa receptima misteroznog čoveka. Braun opisuje atmosferu bara kao da se nalazi u drugom svetu.
Drugo mesto je „The Dripstone Wall“ u vrtu Valdštajn, poznatom po skulpturama i misterioznom tamnosivom zidu, za koji se veruje da krije tajne prolaze. Braun napominje da zid ima sablasan izgled i da se na njemu mogu videti lica u kamenu, neka od njih su namerno isklesana, dok su druga rezultat pareidolije.
Treće mesto je „Folimanka Bomb Shelter“, podzemni nuklearni bunker iz Hladnog rata. Braun opisuje kako je sklonište moglo da primi 1.300 ljudi i kako je deo enterijera ostao netaknut. Ovaj bunker se otvara za posete jednom mesečno, a Braun ga opisuje kao jezivo mesto koje podseća na strah od nuklearnog rata.
Četvrto mesto je Barokna biblioteka Klementinuma, koja sadrži više od 20.000 starih knjiga i zlatne detalje koji ostavljaju bez daha. Braun napominje da je ova biblioteka bila sedište jezuita tokom kontrareformacije i da su u njoj nastupali Mocart i predavao Ajnštajn.
Peto mesto je Petrin Tower, izgrađen 1891. godine, koji je inspirisan Ajfelovim tornjem. Ovaj toranj nudi spektakularan pogled na Prag, ali Braun priznaje da je dugo izbegavao da se popne zbog klaustrofobije, te je morao koristiti lift.
Kao i svaki Braunov roman, „Tajna nad tajnama“ vodi čitaoca na put prepun misterija, zagonetki i kodova. Ovaj put, kulise su stvarne ulice i zdanja Praga. Posetom ovim mestima, čitaoci ne samo da prate tragove profesora Langdona, već i same autorove inspiracije, stvarajući tako jedinstveno iskustvo koje spoja književnost i stvarnost.
