Hrvatski ministar turizma Tonči Glavina dao je čudnu preporuku, apelirajući na medije da ne pišu o cenama na Jadranu tokom turističke sezone, već da tu temu ostave za zimu. Ova izjava dolazi u trenutku kada se primetno smanjuje broj turista na hrvatskoj obali, a mnogi se pitaju kako Hrvati preživljavaju s trenutnim cenama.
Hrvatski turizam suočava se sa ozbiljnim problemima, jer su cene na Jadranu postale znatno više nego u drugim popularnim turističkim destinacijama kao što su Španija, Grčka, Malta i Italija, dok je kvalitet usluga u značajnom opadanju. Ova situacija dovela je do toga da tradicionalni gosti, posebno Nemci, biraju alternativne destinacije za svoje letovanje. Kako se čini, broj turista je u opadanju, a mnogi popularni gradovi, uključujući Dubrovnik, beleže manji broj posetilaca nego prethodnih godina.
Izveštaji o prekomernim cenama dolaze iz raznih izvora, uključujući i poznate britanske portale koji ističu kako su proizvodi u Zagrebu jeftiniji od sličnih na Jadranu čak i do 50 odsto. Ekonomista Mladen Vedriš upozorava da poskupljenja neće stati, dodajući da su restorani najviše pogođeni, sa cenama koje su daleko veće od onih u drugim evropskim zemljama. Na primer, čuvena pica u Napulju košta između 9 i 14 evra, dok se na Jadranu mogu naći cene koje prelaze 24 evra. Na društvenim mrežama deli se slika čokoladice koja košta osam evra, uz upozorenje potrošačima da budu oprezni zbog visokih cena. Cene kreme za sunčanje dostižu čak 30 evra, dok su troškovi hrane na pijacama jadranskih gradova takođe na astronomskim visinama. Mnogi turisti komentarišu da su cene skuplje čak i od onih u Monaku i Cirihu, a neki od njih su najavili da više neće dolaziti na Jadran.
Turizam u Hrvatskoj čini 20% ukupnog BDP-a, a najintenzivniji period za turizam je krajem jula i početkom avgusta. Međutim, cene su porasle mnogo brže nego u ostatku Evropske unije. Razlozi za to su raznoliki, uključujući teškoće sa sezonskim radnicima, povećane troškove prevoza, kao i to što se većina hrane za turizam uvozi. Hrvatski turizam se suočava s problemima zastare, a popularni gradovi poput Rovinja nemaju prodavnice koje bi zadovoljile potrebe turista, kao što je to slučaj u drugim evropskim mestima. Većina prodavnica nudi nekvalitetnu robu, a koncept turizma koji se oslanja na „sunce i more“ više nije održiv.
Ministarova namera da se ućutkaju kritike i da se „zaustavi Rojters“ neće doneti rezultate, jer je visoka cena na Jadranu postala tema koja se razmatra u mnogim evropskim medijima na koje Hrvatska nema uticaj. Jasno je da hrvatski turizam zahteva ozbiljne reforme usmerene ka poboljšanju kvaliteta usluga i razumnim cenama, a nažalost, ovog leta to nije prisutno.
U svetlu ovih problema, postavlja se pitanje kako će se hrvatski turizam prilagoditi novonastalim okolnostima. Očigledno je da će morati pronaći načine kako da privuče turiste, a istovremeno zadrže pristupačne cene i poboljšaju kvalitet svojih usluga. Bez ozbiljnih promena, Hrvatska bi mogla izgubiti status jedne od omiljenih evropskih turističkih destinacija.
