Ivan Tokin, srpski pisac poznat po svojoj literaturi, nedavno je govorio o svom najnovijem romanu „Crna noć nada mnom i zvezdano nebo u meni“. Tokin je otkrio da je inspiracija za roman došla iz njegove ljubavi prema epizodnom junaku, plaćenom ubici po imenu Lela. Ovaj lik se u početku pojavio kao sporedni u planiranoj priči, ali je ubrzo preuzeo glavnu ulogu. Tokin je istakao da pisac ne bi trebao da piše samo da bi knjiga bila dostupna, već da njegov rad mora imati dublju svrhu i značaj.
Tokin je objasnio da su mu se tokom pisanja često javljale ideje za ženske likove. Kada je dobio zadatak da napiše priču, odlučio je da se fokusira na Lelun karakter, stvarajući priču koja više liči na scenario nego na klasičan roman. Kako je napredovao, Tokin se sve više zaljubljivao u Lelu, postavljajući sebi pitanje kako je ona stekla svoja znanja i veštine. Ova duboka analiza lika dovela je do trenutka kada je shvatio da je priča prerasla u roman.
Urednica romana, Lidija Kusovac, prepoznala je Tokinovo najbolje pisanje do sada i savetovala ga je da se drži svoje poezije. To je bio ključni trenutak kada je priča postala roman. Tokin je prvobitno nazivao roman „Nije lako ubiti čoveka“, ali je na predlog Kusovac naslov promenjen u „Crna noć nada mnom i zvezdano nebo u meni“. Tokin je istakao da ovaj naslov može biti shvaćen kao refleksija Kantovog kategoričkog imperativa, ukazujući na moralne dileme kroz koje junakinja prolazi.
Pisac je priznao da se uplašio kada je shvatio da se priča širi. Razmišljao je o tome ko bi mogao da čita triler i kako bi publika reagovala na njegov rad. Kroz likove, Tokin kombinuje različite karakteristike ljudi, često koristeći elemente iz svog ličnog života. Za Lelu je rekao da je uzeo osobine svoje supruge, dodajući malo svoje ličnosti.
Tokinov proces pisanja često se oslanja na to da likovi postanu samostalni i da se sami razvijaju kroz priču. Prvi roman, „Najnormalniji čovek na svetu“, objavljen je 2014. godine na simboličan datum, dan oslobođenja Beograda, koji je za njega predstavljao početak književnog puta. Tokin smatra da je važno da pisac ima unutrašnju potrebu da ispriča priču, a ne samo želju da objavi knjigu.
U razgovoru, Tokin je istakao da je pisanje romana drugačije od pisanja kolumni ili poezije. Dok kratka forma ne predstavlja problem, roman zahteva dublju posvećenost. Tokin često piše iz prvog lica, ali se u romanu „Neli“ odlučio za treće lice, što mu je omogućilo da istraži različite perspektive likova.
Tokin je takođe podelio izazov s kojim se suočio pri pisanju jednog od pasusa u svom romanu. Nakon što nije mogao da pronađe reči, obratio se kolegi Srđanu Valjareviću za pomoć. Ovaj razgovor je pomogao Tokinu da napiše pasus koji je smatrao ključnim za razvoj priče. Tokin je izrazio poštovanje prema Valjarevićevim delima, ističući njihovu važnost u njegovom književnom razvoju.
Gledajući unapred, Tokin je najavio da planira objaviti dve zbirke kolumni sledeće godine, kao i nastavak romana „Crna noć nada mnom i zvezdano nebo u meni“, koji će se zvati Lela. Očekuje da će nastavak biti objavljen 2027. godine, sa nadom da će možda izaći i ranije. Tokinova posvećenost pisanju i istraživanju ljudskih emocija i dilema ostavlja snažan utisak na njegovu publiku i doprinosi razvoju savremene srpske književnosti.
