Marko P. (40) je 11. maja 2025. godine uhvaćen u Beogradu zbog sumnje na neovlašćeno nošenje oružja. Naime, on je u Ustaničkoj ulici, oko 23:50 časova, nosio poluautomatski pištolj marke “Crvena zastava” sa 12 metaka u okviru. Tokom incidenta, Marko P. je napao I. Z., zadavši mu udarce po glavi i telu, što je rezultiralo razderotinama.
Sumnja se da je Marko P. prekršio zakon o oružju, jer nije imao dozvolu nadležnog organa za posedovanje i nošenje oružja. Na saslušanju u Višem javnom tužilaštvu u Beogradu, osumnjičeni je priznao izvršenje krivičnog dela i izneo svoju odbranu. Njegovo priznanje može imati značajan uticaj na dalji tok postupka.
Tužilaštvo je nakon saslušanja predložilo pritvor osumnjičenog kako bi se sprečilo ponavljanje krivičnog dela u kratkom vremenskom periodu. Ovaj slučaj otvara važna pitanja o bezbednosti i kontroli oružja u Srbiji, kao i o pravnim posledicama za one koji krše zakone o oružju.
Uprkos činjenici da je Marko P. priznao krivicu, slučaj ukazuje na problem nelegalnog oružja koje je sve prisutnije u društvu. Mnogi građani su zabrinuti zbog povećanja nasilja i kriminala, a ovakvi incidenti dodatno pogoršavaju situaciju.
S obzirom na to da je Beograd jedan od gradova sa višim stopama kriminala, vlasti su pod pritiskom da preduzmu mere kako bi se zaštitili građani. Policija i tužilaštvo često sprovode akcije hapšenja osoba koje neovlašćeno poseduju oružje, ali se čini da je potrebno još više napora kako bi se sprečilo dalje širenje ovog problema.
U proteklim godinama, Srbija je svedočila niz prijavljenih slučajeva korišćenja oružja u javnim tučama i nasilnim incidentima. Ova situacija je dodatno naglašena tokom pandemije COVID-19, kada su mnogi ljudi bili pod stresom i pritiskom, što je dovelo do povećanja nasilja.
Osim toga, pravosudni sistem se suočava sa izazovima u sprovođenju zakona i osiguravanju pravde za žrtve nasilja. U ovom slučaju, I. Z. je pretrpeo fizičke povrede, ali takođe postavlja pitanje kako se žrtve nasilja tretiraju u pravnom sistemu.
Ono što je posebno zabrinjavajuće jeste da se ovakvi incidenti često ne prijavljuju, a mnogi ljudi se boje da govore o nasilju zbog straha od odmazde ili nedostatka poverenja u sistem. To stvara kulturu ćutanja koja može dodatno pogoršati problem.
U poslednjih nekoliko godina, Srbija je uložila napore u reformu zakona o oružju i povećanje bezbednosti, ali još uvek postoji dug put. Potrebno je raditi na jačanju zakona, kao i na edukaciji građana o opasnostima nelegalnog oružja.
Osim zakonskih mera, važno je i uključiti zajednicu u borbu protiv nasilja i ilegalnog posedovanja oružja. Organizacije civilnog društva i lokalne vlasti mogu igrati ključnu ulogu u podizanju svesti i pružanju podrške žrtvama nasilja.
U zaključku, slučaj Marka P. je samo jedan od mnogih koji osvetljava problem nelegalnog oružja i nasilja u društvu. Bez obzira na ishod ovog slučaja, važno je da se preduzmu konkretne mere kako bi se zaštitili građani i smanjila stopa nasilja u Srbiji. Samo zajedničkim naporima možemo stvoriti sigurnije okruženje za sve.
