Profesor Mašinskog fakulteta u Beogradu, Miloš Banjac, izjavio je da bi od sledeće grejne sezone svi potrošači u Srbiji trebali da pređu na plaćanje grejanja prema utrošku, umesto po paušalu. Prema njegovim rečima, cela Evropa već primenjuje ovaj sistem, a ne vidi razlog zašto bi to predstavljalo problem u Srbiji. Banjac naglašava važnost korišćenja obnovljivih izvora energije i otpadne toplote, što je za Srbiju trenutno „misaona imenica“.
Kao stručnjak za energetiku, Banjac ukazuje na to da su „Beogradske elektrane“ najveći snabdevač toplote u Beogradu i da bi eventualni problemi u ovom sistemu mogli izazvati dodatne poteškoće u snabdevanju električnom energijom. On ističe da je električna energija, uz grejanje, jedan od najosetljivijih sektora, te da bi kvarovi u sistemu grejanja mogli dodatno opteretiti i snabdevanje električnom energijom. U ovom trenutku, kako Banjac navodi, situacija je stabilna, a Beogradske elektrane su se dobro pokazale tokom perioda sa niskim temperaturama.
Jedan od značajnih problema koji se javljaju u sistemu grejanja je neravnomerna temperatura u različitim stanovima. Dok se neki stanari žale na previše tople prostorije, drugi se bore sa hladnoćom. Banjac objašnjava da je projektna temperatura za grejanje u Beogradu postavljena na minus 12,6 stepeni Celzijusa, ali da starije zgrade imaju još nizak prag. Preporučuje da Beogradske elektrane rade na izbalansiranju sistema kako bi svi korisnici dobili odgovarajuću količinu toplote.
Na pitanje o prelasku na plaćanje grejanja po utrošku, Banjac napominje da je to trenutno u fazi eksperimenta. Određena grupa domaćinstava, koja troši prosečno 128 kilovat-sati po metru kvadratnom godišnje, izabrana je kao probna grupa za ovaj sistem naplate. Očekuje se da bi od sledeće grejne sezone svi korisnici trebali preći na ovaj model, koji je zakonska obaveza iz 2013. godine, ali do sada nije bio primenjen.
Banjac smatra da bi prelazak na plaćanje po utrošku mogao poboljšati efikasnost i pravednost u raspodeli troškova grejanja. Takođe, naglašava da se cela Evropa već prilagođava ovom sistemu, i veruje da i Srbija može da ga usvoji bez problema.
Osim toga, profesor Banjac ukazuje na potrebu za prelaskom na obnovljive izvore energije u sistemu grejanja. Iako se u Srbiji već razgovara o zelenoj tranziciji, Banjac ističe da se do 2050. godine mora preći na obnovljive izvore energije i otpadnu toplotu, što je trenutno izazov s obzirom na to da se zemlja još uvek oslanja na kotlarnice na mazut i ugalj.
U zaključku, profesor Banjac poziva na hitnu akciju kako bi se unapredila energetska efikasnost i održivost u Srbiji. Smatra da postoje svi potrebni resursi i znanje za implementaciju ovih promena, ali da je potrebno više volje i posvećenosti kako bi se postigli ciljevi zelene tranzicije. Njegove reči naglašavaju hitnost prilagođavanja savremenim energetskim standardima i potrebama potrošača, što će u konačnici doprineti boljem kvalitetu života građana Srbije.
