Na osnovu naloga predsednika Srbije Aleksandra Vučića, država je povukla nacrt Porodičnog zakona na dodatnu doradu. Ova odluka je usledila nakon što su se čuli različiti stavovi, kako stručne javnosti, tako i običnog naroda, koji su izrazili zabrinutost zbog predloženih izmena. Nacrt zakona, koji je nedavno izazvao brojne polemike, bio je upućen na usaglašavanje u Brisel, ali je povučen kako bi se razmotrile dodatne izmene koje će omogućiti da se dokument bolje prilagodi kulturnim i tradicionalnim vrednostima našeg društva.
Izmene Porodičnog zakona, koje su postale javne u aprilu, izazvale su oštre kritike pravnika i ogorčenje običnih građana. Mnogi su smatrali da predložene izmene krše tradicionalne porodične vrednosti koje su duboko ukorenjene u našem mentalitetu. Predsednik Vučić je naglasio da predlagači zakona moraju uzeti u obzir mišljenja roditelja koji žele da zaštite svoju decu i očuvaju porodične odnose.
U više navrata, „Novosti“ su analizirale predložena rešenja sa stručnjacima. Advokati su izrazili zabrinutost da su izmene zakona u sukobu sa Ustavom i da su pisane na način koji omogućava široku interpretaciju. Jedna od kontroverznih tačaka bila je potpuna zabrana telesnog kažnjavanja dece kao metode vaspitanja, uz nedostatak precizne definicije šta se pod tim podrazumeva. To je otvaralo prostor za različita tumačenja, uključujući mogućnost da roditelji budu kažnjeni čak i za blage vaspitne mere poput obične „ćuške“.
Osim toga, izvorno predložen plan o uvođenju aplikacije putem koje bi deca mogla da prijave roditelje, povučen je pod pritiskom javnosti, što je dodatno pojačalo sumnju u namere predlagača. Takođe, definisanje korektivnog nadzora nad decom izazvalo je sumnje, jer nisu jasno određene uloge i nadležnosti centara za socijalni rad.
Kritike su se takođe usmerile na član koji predviđa da dete sa 15 godina može dati pristanak za medicinske procedure, što se moglo tumačiti kao mogućnost da deca odlučuju o promeni pola. Pored toga, osporavane su i definicije koje su se odnosile na uzrast dece, jer su mogle da impliciraju povećanje granice krivične odgovornosti sa 14 na 18 godina.
Važeći Porodični zakon donet je 2005. godine i od tada nije menjan. Pravni stručnjaci ističu da bi za svaku promenu ovog propisa trebalo otvoriti široku javnu raspravu i uraditi temeljnu analizu u saradnji sa stručnjacima koji se bave zaštitom porodice. Nakon toga, novi predlog bi trebao da bude u skladu sa tradicionalnim vrednostima, etičkim standardima društva i međunarodnim propisima.
Sporno je bio i deo koji se odnosi na zabranu uskraćivanja ekonomskih resursa detetu. Prema predloženim izmenama, deca bi mogla da traže novac za skupe stvari ili provode, a roditelji bi mogli biti prijavljeni ukoliko ne ispune njihove zahteve. Takođe, u nacrtu zakona nije bilo jasno definisano ko čini porodicu, što dodatno komplikuje situaciju.
Ministarstvo za brigu o porodici i demografiju, koje je radilo na zakonskim izmenama, ističe da je cilj bio zaštita dece od fizičkog nasilja, ali je široka javnost izrazila strah da bi novine mogle narušiti tradicionalne porodične odnose i vrednosti. U svetlu ovih događaja, očekuje se da će se u narednim mesecima nastaviti sa radom na novim izmenama, uz uključivanje različitih stranačkih i stručnih aktera kako bi se postigao konsenzus koji će biti prihvatljiv za širu javnost.
