Izlozi radnji širom gradova Srbije već nekoliko dana unazad oblepljena su najprimamljivijim natpisom – „Sezonsko sniženje“. Iako zvanično od juče pa do 15. jula počinje period pojeftinjenja, mnogi trgovci su odlučili da već ranije izlože robu po specijalnim cenama kako bi započeli uvertiru u talas rasprodaje. Ipak, stručnjaci za zaštitu potrošača savetuju oprez, jer mnogi popusti možda nisu onakvi kakvim se čine.
U prodavnicama garderobe, sezonska sniženja su najvidljivija. Odeljci su puni komada u gotovo svim veličinama, a cene su šarene. Na zidovima poznatih butika, pod oznakom „sve po“ mogu se naći pantalone po ceni od 2.790 dinara, majice za 2.990 ili 1.190 dinara, farmerke za 2.390 dinara, sakoi po ceni od 3.390 dinara ili haljine za 1.990, 2.300, 2.800 ili 3.600 dinara. Iako se čini da je izbor širok, potrošači često izražavaju nezadovoljstvo kvalitetom i cenama.
Jedna od kupaca, Milca M., izjavila je da se razočarala materijalom i krojem odeće koja se prodaje po visokim cenama. „Nedopustivo mi je da plaćam za bluzu koja se providi 3.500 dinara. Na popustu je, a nije pristupačna i dalje. Ponuda je loša, sve je skupo, jednolično i nekvalitetno,“ požalila se ona.
Mnogi potrošači se suočavaju sa izazovima kada je reč o sezonskim sniženjima. Ponekad, mamac za impulsivnu kupovinu može biti povoljan komad odeće koji nije potreban u tom trenutku, ali se smatra korisnim „da se nađe“. Kupci često shvate da im je potrebna dodatna odeća kako bi mogli nositi novokupovanu, što dodatno povećava troškove.
Ana T. se takođe žali na modele bez podsuknji, što joj nameće dodatne troškove da bi mogla nositi kupljene haljine ili suknje. „I onda kada saberem šta sam kupila, ispada da nisam popust ni osetila,“ revoltirana je ona.
Muški deo populacije takođe nije zapostavljen, sa bermudama u popularnim buticima koje koštaju do 2.300 dinara, pamučnim majicama za 1.400, košuljama i pantalonama po 2.600, duksevima za 2.000, a blejzerima do 4.000 dinara.
Dejan Gavrilović iz Udruženja potrošača „Efektiva“ napominje da za sada nije bilo pritužbi kupaca na nove manipulacije trgovaca. Međutim, naglašava da trgovci često nude robu koja je zaostala, kao i veličine i boje koje se ne prodaju. „Čast izuzecima, kod kojih se mogu pronaći komadi odeće ili obuće sa lepim popustom,“ kaže Gavrilović.
Sezonska sniženja često služe kao obmana potrošača, privlačeći ih u prodavnice. Trgovci imaju običaj da podignu cene pre sezonskog sniženja za 20 do 30 odsto, a kada počne akcija, oglašavaju da je proizvod pojeftinio za toliko procenata, iako se cena uopšte nije promenila. Ova praksa se smatra nepoštenom, pa je važno da potrošači budu oprezni i ne nasedaju na marketinške trikove.
Finansijski konsultant Dušan Uzelac dodaje da se prodavci sve više koriste akcijama i popustima kako bi privukli potrošače. „Svi kupujemo estetiku, ne funkcionalnost. Ako to ne stvara finansijske probleme, nije ništa pogrešno,“ naglašava on.
Potrošačima se savetuje da prate cene proizvoda koji ih zanimaju kako bi uočili prave popuste kada počne sezonsko sniženje. Edukacija kupaca je u porastu, a mnogi su spremni da prijave obmane tržišnoj inspekciji. U skladu sa zakonom, trgovci su u obavezi da obezbede da najmanje 20% proizvoda pod najavljenim popustom zaista bude obuhvaćeno tim sniženjem.
Sezonska sniženja se odnose isključivo na sezonsku odeću, a zloupotrebe trgovaca, kao što su prodaja izvan sezone po nižim cenama, treba prijaviti nadležnim inspekcijama. Online prodavnice su takođe aktivne tokom ovog perioda, nudeći dodatne popuste i akcije putem aplikacija, što dodatno privlači potrošače. Sezonsko sniženje najduže može trajati 60 dana.
