Stomatolog Slobodan Stevanović, star 37 godina, negirao je danas na suđenju u Višem sudu u Beogradu optužbe za teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja i nepružanje pomoći licu povređenom u saobraćajnoj nezgodi. Naime, Stevanović je optužen da je 13. avgusta 2024. godine u Ulici Dragoslava Srejovića u Beogradu udario 28-godišnjeg Aleksandra Mirića, koji je preminuo usled povreda.
Tokom iznošenja odbrane, Stevanović je ispričao da je sa suprugom i decom bio kod tašte kada ga je koleginica iz ordinacije pozvala u pomoć zbog hitnog pacijenta. Imao je sedam propuštenih poziva, a na osmi se javio. Objasnio je da je pacijent imao ozbiljan problem sa zubom i da je bilo neophodno da pomogne. Kada je krenuo prema ordinaciji, primetio je autobus na stajalištu, a zatim mu je nešto iznenada iskočilo ispred vozila. Pokušao je da skrene levo, ali se, kako tvrdi, zbog šoka više ne seća događaja.
U nastavku suđenja, Stevanović je naveo da je imao vidljiv pešački prelaz, ali je pretpostavio da niko neće pretrčavati ulicu. Na pitanje sudije kako je vozio po mraku s polomljenim desnim farom, optuženi je odgovorio da se ne seća puta do ordinacije i da je bio u stanju šoka.
Stevanović je takođe istakao da je znao za ograničenje brzine od 50 km/h i da je prilagodio brzinu vožnje, ali nije očekivao da će neko preći ulicu. Na pitanje da li je znao da je udario čoveka, rekao je da je bio svestan toga u podsvesti, ali je bio „zarobljen u svom telu“ i nije mogao da reaguje. Izjavio je da mu je žao što nije pružio pomoć.
Tokom suđenja, Stevanović je priznao da povremeno koristi alkohol i droge, navodeći da je kokain koristio dva dana pre nesreće. Rekao je da je popio dve čašice rakije pre nego što je otišao u ordinaciju, ali se ne seća tačne količine.
Na sledećem pretresu biće saslušan saobraćajni veštak, a sud će mu poslati snimak nesreće kako bi se mogao izjasniti. Advokat porodice Mirić, Petar Stojanović, izrazio je sumnju u nalaz veštaka, tvrdeći da je izveštaj napisan bez izlaska na lice mesta, što bi moglo uticati na njegovu validnost. On je predložio da se veštaku omogući da se sam isključi iz predmeta, a ukoliko to ne učini, tražiće da ga sud isključi.
Ova tragedija otvara pitanja o bezbednosti u saobraćaju i odgovornosti vozača. Stevanovićev slučaj je podsetnik na to koliko je važno da vozači budu oprezni, posebno na mestima gde se nalaze pešački prelazi i stajališta autobusa. U ovoj situaciji, iako je vozač tvrdio da je prilagodio brzinu, nesreća se dogodila zbog iznenadne situacije koja je možda mogla biti izbegnuta da su oboje, i vozač i pešak, bili oprezniji.
Pored pravnih posledica, ovaj incident pokreće i dileme o etici i moralu. Da li bi vozač, u trenutku šoka, trebao da bude odgovoran za svoje postupke, ili je u ovakvim situacijama potrebno uzeti u obzir psihološko stanje osobe koja je doživela nesreću? Stevanovićev slučaj može biti i poziv na jaču regulaciju u vezi sa upotrebom alkohola i droga među vozačima, kao i na potrebu za boljim edukacijama o bezbednosti u saobraćaju.
Bez obzira na ishod suđenja, tragedija koja se dogodila nosi sa sobom teške posledice za sve uključene. Porodica Aleksandra Mirića suočava se s gubitkom voljene osobe, dok je život Slobodana Stevanovića zauvek promenjen. Ova situacija ostavlja snažan utisak na zajednicu i podstiče razmišljanje o svim aspektima bezbednosti na putevima.
