Ivo Bukljaš (26), koji se smatra članom „vračarske grupe“, negirao je na suđenju u Višem sudu u Beogradu da je pokušao da ubije dvojicu ruskih navijača fudbalskog kluba Spartak 25. marta 2017. godine, kada je imao samo 18 godina. Tokom svog izlaganja, Bukljaš je tvrdio da nije video ni nož, niti da je ikoga ubadao, već da je on bio žrtva prebijanja u Ulici kralja Milana.
Prema optužbama, nakon kraće svađe, Bukljaš je navodno napao Maksima Andrejeviča Butrina i izbo ga nožem, a zatim se okrenuo prema Pavelu Sergejeviču Bodrovu koji je pokušao da ga odvoji, pa je i njega izbo. Dvojica Rusa su u Beogradu bila zbog prijateljske utakmice između Crvene zvezde i Spartaka.
U svojoj odbrani, Bukljaš je ispričao da je te večeri bio vaterpolista i da se vraćao kući nakon treninga. Kada je naišao na grupu ljudi koja se tuče, primetio je devojku koja je bila napadnuta i odlučio je da pomogne. On je, kako je naveo, odgurnuo jednog od napadača, ali je ubrzo postao žrtva udaraca od strane drugih napadača. Opisao je da je primio više od deset udaraca i završio krvav, sa otvorenim ranama.
Nakon što su se napadači povukli, Bukljaš je pobegao ka parku Manjež, gde ga je našao poznanik Luka Kojić. Kojić mu je pomogao, obrisao mu krv i doveo ga kući, gde mu je njegova majka, lekar, sanirala povrede. Bukljaš je istakao da je nakon tog incidenta prestao da trenira, jer je lagao da je bolestan, a njegova sportska karijera je time bila okončana.
Na sudu je izjavio da je, kada je čuo vesti o izbojenim ljudima, pomislio da je dobro prošao, ne shvatajući da bi mogao biti povezan sa tim događajem. Nije prijavio incident policiji jer se plašio da će ga povezati sa pokušajem ubistva. Bukljaš je naglasio da je u pritvoru od novembra 2022. godine, optužen za razna krivična dela u okviru „vračarske grupe“, gde je podložan pritiscima da sklopi sporazum i sarađuje s tužilaštvom.
Osim toga, Bukljaš je rekao da je ranije dva puta osuđivan. Prvi put za pokušaj teškog ubistva, a drugi put za iznudu u grupi. On je istakao da se u javnosti kreira slika o njemu kao o „krvniku i monstrumu“, što nije istina. Njegova trenutna situacija, prema njegovim rečima, rezultat je nesporazuma i lažnih optužbi.
Tokom suđenja, sudija mu je ukazala na to da je predmet pokrenut ranije i da je on imao priliku da se izjasni. Bukljaš je rekao da tada nije imao sve informacije o optužbama koje se protiv njega postavljaju. Izrazio je sumnju u pravosudni sistem i potvrdio da se oseća kao žrtva situacije koja ga je zadesila.
Ivo Bukljaš je tokom suđenja izneo svoje viđenje događaja i naglasio da nije imao nameru da povredi nikoga, već je samo pokušao da pomogne. Njegova priča o tome kako je postao deo ove situacije i kako je njegova karijera sportiste uništena izazvala je pažnju javnosti i medija.
Ovaj slučaj, koji se povezuje sa „vračarskom grupom“, skrenuo je pažnju na probleme mladih sportista, pritiske sa kojima se susreću i moguće posledice nasilja na ulicama Beograda. Bukljaševa odbrana, kao i njegovo iskustvo, ukazuju na složenost situacije i potrebe za dubljim razumevanjem i reformama u pravosudnom sistemu. Sudbina jednog mladog čoveka, koji se suočava s ozbiljnim optužbama, postavlja pitanja o pravdi, istini i mogućnosti rehabilitacije.
