Na izazove klimatskih promena s kojima se suočava poljoprivreda ne može da odgovori samo osiguranje, ali se osiguravajuća društva trude da poljoprivrednicima maksimalno olakšaju situaciju upravo u trenucima kada nastupe posledice vremenskih neprilika. Ipak, uprkos naporima koje čine osiguravači i podsticajima koje obezbeđuje država, nije mali broj onih koji, vođeni logikom da će ih nepogoda zaobići, i dalje ne osiguravaju svoju proizvodnju, uzdajući se u sreću kao jedinog, ali nepouzdanog saveznika.
Panel o osiguranju poljoprivrede, održan 21. maja na Međunarodnom sajmu poljoprivrede u Novom Sadu, okupio je stručnjake iz oblasti osiguranja i poljoprivrede koji su govorili o sve izraženijim rizicima nastalim usled klimatskih promena. Na panelu su svoja iskustva podelili Miloš Obrenović iz „Dunav osiguranja“, Radoje Živanov iz „Triglav osiguranja“, Nenad Tonić iz „Globos osiguranja“ i Veljko Jovanović, proizvođač malina i savetnik Privredne komore Srbije, dok je panel vodila dr Gordana Radović, istraživač u Institutu za ekonomiku poljoprivrede.
Miloš Obrenović je istakao da je prolećni mraz u aprilu prošle i ove godine naneo ozbiljne štete voćarima. „Dunav osiguranje“ je isplatilo poljoprivrednicima naknadu štete prouzrokovane mrazom u visini od 100 miliona dinara. Obrenović je napomenuo da se posledice ovogodišnjih mrazeva tek utvrđuju, jer mraz ostavlja različite vidove oštećenja na voćkama. Klimatske promene su dovele do povećanja broja mikrolokaliteta koji su pogođeni ovim rizikom, a s obzirom na to da je u Srbiji osigurano samo 15% poljoprivrednih površina, postavlja se pitanje osigurljivosti takvog rizika.
Da bi se povećao obuhvat osiguranja poljoprivrede, važno je podići svest proizvođača. Obrenović je naglasio da „Dunav osiguranje“ već godinama sistematično radi na edukaciji mladih poljoprivrednika o kompleksnosti osiguranja i rizicima koji im prete. U uslovima otvorenog tržišta, velike fluktuacije cena i niskih otkupnih cena, mali poljoprivredni proizvođači često ne prepoznaju značaj polisa osiguranja, što može ugroziti njihovu proizvodnju i stabilnost porodice.
„Dunav osiguranje“ nudi širok spektar polisa koje pokrivaju različite segmente poljoprivrede, uključujući osiguranje voćnjaka i vinograda. Obrenović je istakao da se osiguranje može prilagoditi potrebama proizvođača, obezbeđujući ih od gubitka količine i kvaliteta plodova, kao i od oštećenja čokota i stabala voćaka. Pored toga, postoji i paket osiguranja koji prati proizvodnju vina i destilata od sirovine do finalnog proizvoda.
U kontekstu međunarodnih iskustava, značaj države u razvoju osiguranja poljoprivrede se ne može osporiti. Srbija kontinuirano izdvaja sredstva za regresiranje premije osiguranja, a 2019. godine je povećano na 70 procenata za pet upravnih okruga. Od 2023. subvencionisanje je prošireno na osam okruga, uključujući Beograd. Iako postoje pomaci, sagovornici su se složili da bi mere države bile efikasnije ako bi se formiralo stalno radno telo koje bi utvrđivalo smernice za dalji razvoj poljoprivrede, uz uključivanje predstavnika osiguravača, osiguranika, naučno-istraživačkih institucija i privrednih komora.
U zaključku, naglašeno je da uz podsticaje i kontinuiranu edukaciju, poljoprivrednici mogu usvojiti polise osiguranja kao neophodnu agrotehničku meru. Bilo bi korisno da se to dogodi u što kraćem roku, pre svega za dobrobit samih proizvođača.
