Vrhovnom javnom tužilaštvu, Javnom tužilaštvu za organizovani kriminal i Višem javnom tužilaštvu u Novom Sadu podneta je dopuna krivične prijave protiv bivših funkcionera preduzeća „Infrastruktura Železnice Srbije“ AD Beograd, Nebojše Bojovića i Milutina Miloševića. Ova prijava je deo šireg slučaja koji se odnosi na pad nadstrešnice na železničkoj stanici u Novom Sadu 1. novembra 2024. godine, kada je stradalo 16 ljudi.
Prijava je prvobitno podneta zbog sumnje u zloupotrebu službenog položaja, a dopuna se fokusira na to da Bojović i Milošević nisu bili ispitani kao svedoci u postupku koji se vodi zbog tragedije. U dopuni krivične prijave, narodni poslanik Uglješa Mrdić ističe da su obojica bila odgovorna za bezbednost putnika na svim železničkim stanicama, uključujući i onu u Novom Sadu.
Prema dostupnim informacijama, Bojović je u to vreme bio predsednik skupštine „Infrastruktura železnice Srbije“, dok je Milošević bio izvršni direktor. Njihova odgovornost se može pratiti kroz dokumentaciju koju su potpisivali, a koja potvrđuje njihovu ulogu u garantovanju bezbednosti saobraćaja. Oboje su prestali da obavljaju svoje funkcije, a Bojović je sada redovni profesor na Saobraćajnom fakultetu u Beogradu.
Dopuna krivične prijave ukazuje na proceduralne propuste u vezi sa rekonstrukcijom železnice između Beograda i Novog Sada. Pre nego što su aneksi ugovora o modernizaciji železnice usvojeni od strane Vlade Republike Srbije, morali su biti usvojeni na Skupštini akcionara „Infrastruktura Železnice Srbije“, čime je Bojović imao ključnu ulogu. Njegova odluka o prihvatanju aneksa omogućila je Vladi da donese potrebne odluke.
Podnosilac prijave navodi da je jasno da je Skupština akcionara bila jedini organ koji je imao ovlašćenje da odlučuje o prihvatanju aneksa, a Bojović je kao predsednik potpisivao te odluke. Takođe, u prijavi se ističe da su Bojović i Milošević, zloupotrebljavajući svoja ovlašćenja, nesavesno postupili i time doveli do opasnosti po život i zdravlje ljudi.
U ranije podnetoj prijavi, Bojović i Milošević su optuženi da su, koristeći svoje službene pozicije, prekoračili granice svojih ovlašćenja i izazvali opasnost za putnike, pritom ne poštujući tehničke propise o bezbednosti. Bojović se tereti da je kao predsednik Skupštine akcionara „Infrastrukture železnice Srbije“ potpisao odluke koje su omogućile nesmetano funkcionisanje železničkog saobraćaja, iako je znao da postoje opasnosti.
Milošević, kao izvršni direktor, optužen je da je omogućio puštanje u rad železničkog saobraćaja na pruzi Beograd-Novi Sad, uprkos izvođenju građevinskih radova na staničnoj zgradi. Njegovo delovanje je omogućilo vozovima da saobraćaju, uprkos činjenici da su radovi mogli ugroziti bezbednost putnika.
Prijava takođe naglašava da Milošević nije izdao naloge za redovne preglede objekta, čime je propustio da identifikuje strukturne probleme na staničnoj zgradi. Usled toga, došlo je do rušenja nadstrešnice, što je dovelo do gubitka ljudskih života i povreda.
Iako su prijave podnete, nedavna slika Bojovića i Miloševića sa glavnim javnim tužiocem Javnog tužilaštva za organizovani kriminal, Mladenom Nenadićem, otvorila je dodatna pitanja o zakonitosti postupanja ovih tužilaštava. Ova situacija izaziva zabrinutost u javnosti, s obzirom na to da su Bojović i Milošević izostavljeni iz istraga i kao svedoci i kao okrivljeni.
Na kraju, slučaj predstavlja ozbiljan izazov za pravosudni sistem i ukazuje na potrebu za većom odgovornošću funkcionera u oblastima koje direktno utiču na bezbednost građana. Potrebno je ispitati sve okolnosti vezane za ovu tragediju i osigurati da se odgovorni procesuiraju u skladu sa zakonom.
