Premijer Srbije prof. dr Đuro Macut izjavio je večeras da Srbija nikada neće zaboraviti nijednu žrtvu niti uništenu crkvu u Pogromu nad Srbima u AP KiM koji se dogodio na današnji dan 2004. godine, ocenivši da je to bila brutalna, sistematska i organizovana kampanja protiv srpskog naroda, njegove kulture, vere i identiteta. Macut je na Komemorativnoj akademiji povodom Dana sećanja na Pogrom na AP Kosovu i Metohiji 2004. godine u Narodnom pozorištu u Beogradu poručio da je sećanje na 17. mart dužnost prema svima žrtvama, ljudima koji su ostali bez krova nad glavom, kao i prema budućim generacijama koje zaslužuju istinu o srpskom stradanju i nepravdi.
„Mi danas stojimo ovde da podstičemo sećanje, a ne mržnju. Ovde smo da čuvamo istinu, da je prenesemo na naredna pokolenja. To je istina o stradanju, nepravdi, o tuzi koja nikada nije prestala, već sa kojom učimo da živimo. To je istina koju Srbima i Srbiji niko ne može oduzeti“, rekao je Macut. Dodao je da nas ta istina uči da se ne ponovi ista greška, kao i da jačamo svoju državu, narod i odlučnost da pravda i poštovanje ljudskih prava budu stub naših politika.
Premijer je ukazao na to da je 17. mart 2004. godine bio veoma važan i tužan dan za ceo srpski narod, naglašavajući da se poklanjamo pred sećanjem koje nas opominje, koje je bolno, ali koje moramo posmatrati kao večni nauk. Istakao je da su tada stradali nevini Srbi, ali i drugi koji su samo želeli miran život, naglašavajući da su njihove kuće spaljene, svetinje oštećene ili uništene, a porodice rasute iz svojih domova.
Macut je naglasio da je više hiljada ljudi proterano, dok se većina nikada nije vratila svojim bližnjima, ognjištu i zavičaju. „Siguran sam da se svaki Srbin seća gde je tada bio, dok smo sa nevericom posmatrali nepravdu koja se nad nama nadvila kao crni oblak“, rekao je Macut. On je takođe naglasio da je obaveza Srbije i svih koji vole zemlju da se zalažu za sigurnost Srba u AP KiM, kao i da će država nastaviti da se bori za njihovo dostojanstvo i pravo na život bez straha, pretnji, nasilja i poniženja.
„Politika Srbije nije i neće biti politika osvetoljubivosti, već politika pravde koja se temelji na razumevanju, težnji ka miru i dostojanstvu srpskog naroda u južnoj pokrajini“, dodao je premijer, istakavši da nikada nećemo odustati od svojih ljudi na KiM. Macut je podsetio i na reči predsednika Srbije Aleksandra Vučića, koji je rekao da je jedini cilj pogroma 2004. godine bio proglašenje nezavisnosti tzv. Kosova, naglašavajući da u to ne bi trebalo imati sumnje.
„Nikada nećemo zaboraviti ni Borivoja Spasojevića, ni Nenada Vesića, Dobrivoja Stolića, njegovog sina Borka, ni Slobodana Perića, Zlatibora Trajkovića, Janu Tučev, Dragana Nedeljkovića, niti bilo kog drugog od onih koji su paljeni, ubijani, prebijani i proterani sa svoje dedovine. Nećemo zaboraviti ni jednu crkvu u Prizrenu. Ni one u Đakovici, Peći, Kamenici, Uroševcu, Štimlju, Prištini. Ni jednu spaljenu kuću, ni jedan uništen grob“, poručio je Macut.
Premijer je naglasio da, gledajući u budućnost, ne smemo zaboraviti prošlost, već moramo učiti iz nje, dodajući da je naša snaga u istini. On je ocenio da od istine i pravde nema veće snage. „Pravda je možda spora, ali uvek dostižna. Neka žrtve nikada ne budu zaboravljene. Neka naša reč bude da se takvo zlo više nikada ne ponovi i neka naš trud za pravdu i mir bude svetionik našoj deci i budućim pokoljenjima“, naveo je Macut.
Komemorativnoj akademiji povodom Dana sećanja na 17. mart 2004. godine prisustvovali su predstavnici Vlade Srbije, Vojske Srbije, patrijarh srpski Porfirije, potpredsednik Vlade Severne Makedonije Ivan Stoilković, predsednik Ustavnog suda Vladan Petrov, čelnici Srpske liste, velikodostojnici Srpske pravoslavne crkve i drugih verskih zajednica, porodice i potomci stradalih, kao i predstavnici više boračkih udruženja. Akademija je počela himnom Srbije „Bože pravde“, a organizovana je u saradnji sa Narodnim pozorištem u Beogradu.
Pre 22 godine, 17. i 18. marta 2004. godine, u AP KiM dogodio se talas organizovanog terora, pogrom nad Srbima širom AP Kosovo i Metohija, u kojem je ubijeno 16 Srba, stotine su povređene, a proterano više od 4.000. Demolirano je ili uništeno više od 1.000 objekata, kuća, crkava, manastira, uključujući 18 spomenika kulture. Erupcija nasilja Albanaca nad Srbima opisuje se kao „Kristalna noć“.
