Muzičar Pol Makartni sprema se da objavi svoj prvi singl u poslednjih pet godina kao deo svog protesta protiv korišćenja veštačke inteligencije (AI) u muzičkoj industriji. Ova pesma, koja će biti deo albuma „Is This What We Want?“ (Da li je to ono što želimo), predstavlja inovativan način da se ukaže na problem koji se sve više javlja u svetu umetnosti i muzike.
Bivši član legendarne grupe Bitlsi pridružuje se nizu umetnika koji su odlučili da daju svoj doprinos ovom albumu, koji će sadržati pesme bez tonova. Prema izveštaju Guardian-a, album će sadržati različite zvučne efekte, uključujući 55 sekundi šuma sa trake, 15 sekundi zveketanja i još 80 sekundi kombinovanog šuma i zveketanja. Ovakva muzika može izgledati neobično, ali je njen smisao duboko politički i društveni.
Protest se, pre svega, odnosi na planove britanske vlade, koja uz podršku administracije bivšeg američkog predsednika Donalda Trampa, želi da legalizuje korišćenje veštačke inteligencije u muzici. Makartni i drugi umetnici smatraju da bi takvi potezi mogli da dovedu do krađe kreativnosti i originalnosti, što bi značajno uticalo na umetnički izraz i slobodu stvaranja.
Osim Makartnija, na albumu će se naći i drugi poznati umetnici kao što su Kejt Buš, Sem Fender i Hans Cimer. Njihova zajednička poruka je jasna: „Britanska vlada ne sme da legalizuje krađu muzike u korist AI kompanija“. Ova izjava naglašava zabrinutost umetnika da bi upotreba AI mogla da vodi do smanjenja vrednosti ljudske kreativnosti i umetničkog izraza.
Makartni nije novajlija kada je reč o ovakvim pitanjima. U septembru je potpisao otvoreno pismo britanskom premijeru Kiru Starmeru, pozivajući ga da ne podržava planove vezane za veštačku inteligenciju, posebno u svetlu Trampove posete Velikoj Britaniji. Ova aktivnost ukazuje na njegovu posvećenost očuvanju umetničkih prava i zaštiti kreativnog izraza u eri digitalizacije.
Vinil izdanje albuma „Is This What We Want?“ biće dostupno od 8. decembra 2025. godine. Ovaj datum predstavlja simboličnu prekretnicu u svetu muzike, jer će muzičari kao što je Makartni pokazati da se protivljenja veštačkoj inteligenciji i zaštiti umetničkih prava može izraziti i kroz neobične i inovativne umetničke forme.
Veštačka inteligencija postaje sve prisutnija u različitim aspektima ljudskog života, uključujući muziku, gde se koristi za kreiranje kompozicija koje imituju stilove poznatih umetnika. Ova pojava izaziva debate o etici i legalnosti korišćenja mašinskog učenja u kreativnim industrijama. Mnogi umetnici strahuju da bi korišćenje AI moglo da dovede do homogenizacije muzike, gde bi mašine zamenile ljudsku kreativnost i individualnost.
U svetlu ovih pitanja, Makartnijeva akcija može se smatrati pozivom na buđenje za sve umetnike i ljubitelje muzike. Njegova odluka da objavi pesmu bez tonova kao oblik protesta je hrabra i inovativna, a može inspirisati i druge umetnike da se uključe u borbu za očuvanje autentičnosti u muzici.
U svetu gde se granice između umetnosti i tehnologije sve više brišu, važno je da umetnici ostanu glasni i da se bore za svoja prava. Kroz ovakve inicijative, oni mogu skrenuti pažnju na probleme koji se tiču prava na intelektualnu svojinu i kreativnu slobodu.
Makartni, kao ikona muzike, pokazuje da je umetnost ne samo sredstvo izražavanja, već i moćan alat za društvenu promenu. Njegov angažman u ovim pitanjima može inspirisati novu generaciju umetnika da razmišljaju o tome kako tehnologija utiče na njihovu umetnost i kako mogu zaštititi svoju kreativnost u ovom brzom digitalnom svetu.
