Policajci koji su intervenisali u slučaju Dragana Perića, koji je u oktobru 2024. godine na Bežanijskoj kosi teško ranio svog sina i suprugu, svedočili su na suđenju koje se vodi u Višem sudu u Beogradu. Perić se suočava sa optužbom za pokušaj teškog ubistva. Tokom današnjeg suđenja, policajac Dragan Rađenović ispričao je detalje o događaju koji su zatekli kada su stigli na lice mesta.
Rađenović je rekao da su mu vrata otvorila Perićeva ćerka, a kada su ušli u stan, zatekli su mladića kako leži u lokvi krvi. Njegova majka, koja je takođe bila prisutna, držala je peškir na stomaku povređenog, a scena je bila vrlo dramatična. Prema njegovim rečima, Dragan Perić je bio u sobi sa nožem i, kada je video da su policajci stigli, počeo je da preti da će se ubiti. Seo je na garnituru, stavio nož sebi na stomak i izjavio da mu nije više do života.
Na suđenju su takođe bili prisutni još dvojica policajaca koji su potvrdili svoj raniji iskaz dat u tužilaštvu, ali nisu dodali nikakve nove informacije. Pre svedočenja policajaca, svedočila je Perićeva žena, ali je njen iskaz bio zatvoren za javnost zbog statusa posebno osetljivog svedoka koji joj je dodeljen od strane suda. Ona je trebala da svedoči preko video linka iz odvojene prostorije, a taj deo suđenja je trajao vrlo kratko.
Perićev branilac je tokom suđenja tražio novo veštačenje kako bi se utvrdilo da li optuženi boluje od duševne bolesti, predlažući da mu se odredi mera lečenja u zatvorskoj bolnici. Međutim, veštak Marija Panić je izjavila da je komisija lekara već obavila to veštačenje i da je sudsko veće odbilo predlog advokata, smatrajući ga suvišnim.
Ova situacija je izazvala veliku pažnju javnosti, s obzirom na težinu zločina i porodičnu dinamiku koja je dovela do ovakvog incidenta. U društvu se često postavljaju pitanja o mentalnom zdravlju i njegovom uticaju na ponašanje pojedinaca, posebno u kontekstu porodičnih odnosa. Pitanje duševne bolesti u ovom slučaju otvorilo je široku diskusiju o potrebama za podrškom i lečenjem osoba koje se suočavaju sa mentalnim problemima, kao i o odgovornosti pojedinaca za svoje postupke.
Pored toga, ovaj slučaj ukazuje na izazove sa kojima se policija suočava prilikom intervencija u situacijama koje uključuju porodično nasilje i mentalno zdravlje. Policajci često moraju brzo da reaguju na opasne situacije, a istovremeno su svesni mogućih posledica za sve uključene strane.
Značaj ovog suđenja leži u njegovom potencijalu da utiče na buduće zakonske i društvene prakse u vezi sa porodičnim nasiljem i mentalnim zdravljem. Mnogi se pitaju kako bi se mogla poboljšati zaštita žrtava i prevencija sličnih incidenata u budućnosti. Takođe, treba razmisliti o tome kako pravosudni sistem može bolje da se nosi sa slučajevima u kojima su mentalne bolesti u pitanju, kako bi se osigurala pravda, ali i adekvatna pomoć za one koji su u nevolji.
Dok se suđenje nastavlja, društvo očekuje dalja objašnjenja i ishod ovog tragičnog slučaja, nadajući se da će pravda biti zadovoljena, ali i da će se otvoriti dijalog o važnosti mentalnog zdravlja u kontekstu porodičnih odnosa. Ovaj slučaj nas podseća na kompleksnost ljudskih emocija i ponašanja, kao i na odgovornost koju svi imamo prema sebi i drugima.
