ZAGREB – Potpredsednik hrvatske Vlade i ministar policije Davor Božinović potvrdio je da je do sada u Rijeci privedeno devet, a u Zadru dve osobe, zbog sumnje da su učestvovali u incidentima tokom antifašističkih marševa održanih u nedelju u više gradova Hrvatske. Ovi marševi su organizovani kao deo proslave i sećanja na antifašističku borbu, ali su nažalost prouzrokovali tenzije i sukobe među učesnicima.
Božinović je istakao da je policija postupila u skladu sa svojim ovlašćenjima i da su hapšenja pokazatelj njihove efikasnosti. „Da policija nije radila svoj posao, sigurno ne bi bilo devet uhapšenih u Rijeci“, izjavio je ministar, odgovarajući na optužbe organizatora marševa koji su najavili da će podneti prijavu protiv policije zbog njenog delovanja. Ova situacija ukazuje na složene odnose između vlasti i društvenih pokreta u Hrvatskoj, posebno kada su u pitanju pitanja koja se tiču antifašizma i nacionalnog identiteta.
U nedelju su se u nekoliko hrvatskih gradova održali antifašistički marševi, koji su privukli pažnju javnosti i medija. Ovi događaji su često ispunjeni emotivnim nabojem, s obzirom na istorijski kontekst i duboke podele koje postoje u društvu. Marševi su, kako su organizatori naveli, bili prilika da se oda počast antifašistima i njihovoj borbi protiv fašizma, dok su neki protivnici ovih skupova ukazivali na to da se time negira deo istorije i da se potiskuju drugačija mišljenja.
Incidenti koji su se dogodili tokom marševa ukazuju na to da su tenzije u društvu i dalje prisutne. Policija je intervenisala kako bi sprečila eskalaciju nasilja i obezbedila javni red. Božinović je naglasio da se policijske mere uvek prilagođavaju okolnostima i da je njihova primarna obaveza da zaštite bezbednost svih građana, bez obzira na njihove političke stavove.
Društvo u Hrvatskoj i dalje se suočava sa pitanjima identiteta, posebno kada je reč o pitanjima vezanim za prošlost i antifašizam. Mnogi smatraju da je važno očuvati sećanje na borbu protiv fašizma, dok drugi smatraju da je potrebno otvoriti prostor za dijalog i razumevanje različitih pogleda na istoriju. Ovi marševi, koji su osmišljeni kao proslava antifašizma, često dovode do sukoba između različitih ideoloških grupa.
U međuvremenu, organizatori marševa su najavili da će se pravnim putem boriti protiv policijskih postupaka, smatrajući da su hapšenja neopravdana i da su policijska intervencija bila prekomerna. Ova situacija dodatno komplikuje već napetu atmosferu u društvu, gde se čini da je teško pronaći zajednički jezik između različitih strana.
Analitičari smatraju da će ova situacija imati dugoročne posledice po političku scenu u Hrvatskoj. S obzirom na to da se približavaju izbori, ovi incidenti mogu uticati na stavove birača i oblikovati političke diskurse u budućnosti. Takođe, ovo može otvoriti pitanje kako se društvo nosi sa svojom prošlošću i kako se oblikuje narativ o nacionalnom identitetu.
U zaključku, incidenti tokom antifašističkih marševa u Hrvatskoj ukazuju na duboke podele u društvu i izazove s kojima se suočava policija prilikom obezbeđivanja javnog reda. Dok se organizatori marševa bore za svoja prava i slobodu okupljanja, vlasti će se suočiti s kritikama i zahtevima za odgovornost. Ova situacija ostaje u fokusu javnosti, a dalji razvoj događaja može imati značajne posledice po društvo i politiku u Hrvatskoj.
