Hrvatska je izrazila spremnost da pomogne Mađarskoj i Slovačkoj u snabdevanju naftom nakon što je došlo do prekida uvoza ruske nafte putem naftovoda Družba. Ovu informaciju potvrdio je hrvatski ministar privrede Ante Šušnjar, koji je istakao da su kapaciteti kompanije Janaf dovoljni za obavljanje potrebnog transporta. On je naglasio da nema tehničkih prepreka za uvoz ruske nafte, što može olakšati situaciju u regionu.
Reakcija ministra Šušnjara usledila je nakon što je mađarski ministar spoljnih poslova Peter Sijarto na društvenim mrežama ukazao na poteškoće koje su nastale zbog odbijanja Ukrajine da ponovo pokrene tranzit nafte putem naftovoda Družba. Sijarto je zajedno sa slovačkom ministarkom privrede Denisom Sakovom uputio pismo Šušnjara, tražeći od Hrvatske da dozvoli transport ruske nafte prema Mađarskoj i Slovačkoj putem Jadranskog naftovoda.
U svom obraćanju, Šušnjar je istakao da Hrvatska ima kapacitete da odgovori na zahteve susednih zemalja i obezbedi stabilnost snabdevanja energentima. On je dodao da je saradnja između zemalja u regionu ključna u ovakvim situacijama, posebno kada su u pitanju energetski resursi koji su od suštinskog značaja za ekonomije država članica Evropske unije.
S obzirom na trenutnu geopolitičku situaciju i izazove koje donosi rat u Ukrajini, pitanje snabdevanja energentima postalo je izuzetno važno. Prekid uvoza ruske nafte putem Družbe dodatno je otežao situaciju, a zemljama poput Mađarske i Slovačke potrebna je pomoć kako bi se osiguralo nesmetano snabdevanje.
Hrvatska, kao članica EU, ima obavezu da doprinosi stabilnosti i sigurnosti u regionu, a pružanje podrške susednim zemljama u snabdevanju naftom može biti jedan od načina da se to postigne. U tom smislu, Šušnjar je naglasio da će Hrvatska učiniti sve što je u njenoj moći da pomogne Mađarskoj i Slovačkoj, ali je takođe poručio da su resursi Janaf-a dovoljni da se odgovori na trenutne potrebe.
Naftovod Družba predstavlja jedan od glavnih kanala za transport ruske nafte prema Evropi, a njegovo zatvaranje može imati dalekosežne posledice na energetske politike zemalja koje zavise od ruskih energenata. S obzirom na to, saradnja među zemljama u regionu postaje ključna kako bi se izbegle energetske krize i osiguralo stabilno snabdevanje.
Ova situacija takođe otvara pitanja o dugoročnoj održivosti zavisnosti evropskih zemalja od ruskih energenata. Sa rastućim pritiscima zbog klimatskih promena i potreba za prelazom na obnovljive izvore energije, evropske zemlje moraju preispitati svoje energetske strategije i diversifikovati svoje izvore snabdevanja.
Hrvatska je već ranije pokazala nameru da unapredi svoje energetske kapacitete i poveže se sa drugim zemljama u regionu kroz izgradnju novih infrastrukturnih projekata, poput terminala za LNG (tečnu prirodnu gas). Ovi projekti mogu da pruže alternativne izvore energije i smanje zavisnost od ruskih energenata.
U zaključku, trenutna situacija sa uvozom ruske nafte predstavlja izazov ne samo za Mađarsku i Slovačku, već i za celu regiju. Hrvatska je spremna da pomogne, ali je važno da se razmatraju i dugoročna rešenja koja će učiniti region otpornijim na buduće energetske krize. Energetska saradnja i diversifikacija izvora snabdevanja biće ključni faktori za osiguranje stabilnosti i sigurnosti u regionu u narednim godinama.
