Slobodan Milošević, bivši predsednik SR Jugoslavije, preminuo je 11. marta 2006. godine u Haškom tribunalu, a njegov pravni zastupnik Zdenko Tomanović nedavno je izneo sumnje o okolnostima njegove smrti. Tomanović tvrdi da je Milošević ubijen, naglašavajući da je dan pred smrt predao pismo za Sergeja Lavrova, ruskog ministra spoljnih poslova, u kojem se žalio na to da ga truju i tražio pomoć Rusije.
U tom pismu, koje je Milošević napisao 8. marta, on je izneo zabrinutost zbog zdravstvenih problema, navodeći da su analize krvi pokazale prisustvo jakog leka koji se koristi u lečenju lepre i tuberkuloze. Tomanović je istakao da je pismo odmah predato ruskoj ambasadi i da je Lavrov kasnije potvrdio prijem.
Milošević je u pismu napisao da oni koji mu daju lekove koje je odbacio ne mogu da ga leče, implicirajući da su oni koji su ga progonili u ratu takođe zainteresovani da ga „ućutkaju“. On je, kako je naveo Tomanović, tražio hitnu pomoć protiv „kriminalnih aktivnosti u instituciji koja radi pod znakom UN“.
Na dan njegove smrti, zvanična verzija Haškog tribunala navodila je da je Milošević umro od srčanog udara, uz tvrdnju da nije poštovao lekarsku terapiju. Međutim, Tomanović, kao i Miloševićev brat Borislav, izrazili su sumnju u zvanične izveštaje, ističući da su Miloševiću tokom petogodišnjeg zatvora u Hagu uskraćivane potrebne medicinske intervencije.
Dragan Hadži Antić, prijatelj porodice Milošević, potvrdio je Tomanovićeve tvrdnje, navodeći da je Milošević otvoreno govorio o strahu od trovanja. Hadži Antić je istakao da je Milošević preminuo pre nego što je istina o njegovim zdravstvenim problemima zvanično otkrivena.
General Vinko Pandurević, koji je poslednji video Miloševića živog, svedočio je o neobičnim okolnostima uoči njegove smrti, uključujući informacije o starim lekovima pronađenim u njegovoj ćeliji. Holandski toksikolog Donald Uges, koji je analizirao Miloševićevu krv, potvrdio je da je otkrio prisustvo rifampicina, leka koji može neutralizovati druge terapije.
Dodatno, toksikološko veštačenje iz Bona otkrilo je prisustvo leka droperidola u Miloševićevom urinu, što je izazvalo dodatne sumnje u zvanične tvrdnje o uzrocima njegove smrti. Droperidol je poznat po tome da može izazvati fatalne srčane aritmije kod pacijenata sa srčanim problemima.
Izveštaji i svedočenja o Miloševićevim poslednjim danima u Haškom tribunalu ukazuju na složenu mrežu sumnji i teorija o njegovoj smrti, koja ostaje predmet rasprave i kontroverzi. Mnogi smatraju da su okolnosti njegove smrti daleko od razjašnjene, dok su njegovi najbliži saradnici i porodica uvereni da je bio žrtva zaveri.
